2. „TROFEJ BEOČINA“ PRIPAO POLETARCU, SAMARDŽIĆ MILOŠU, IZ NOVOG SADA

Objavljeno: oktobar 16, 2011

U subotu, 15.10.2011. godine, u Sportskom centru Beočin, održan je, drugi po redu, „TROFEJ BEOČINA“ na kojem je nastupilo 299 takmičara iz 34 kluba, iz Srbije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske. Takmičenje  je otvorio, direktor turnira, Andrija Mumović, nakon čega je intonirana himna Srbije. Pažnju dece je privukao bogat nagradni fond, a posebno glavna nagrada bicikl „Cobra“ i nagrade iznenađenja u vidu „Kaster Bordova“, koji su sada hit kod ove uzrasne populacije. Bicikl, kao „TROFEJ BEOČINA“, pripao je  SAMARDŽIĆ MILOŠU, iz novosadske „Slavije“, koji je bio prvi u kategoriji poletaraca do 28 kg.

U ukupnom plasmanu, najbolji je bio domaćin, „CEMENT“ iz Beočina, sa sakupljena 82 boda, ispred novosadske „Slavije“ sa 47 bodova, i Rumunskog „Lugoža“ sa 36 bodova. Za njima slede, beogradska „Crvena Zvezda“, sa 35 bodova, „Dragon“ iz Đurđeva, sa 30 bodova i tako dalje, sve do broja 34.

Najbolji trener je Morina Šefki iz „Cementa“, a za najboljeg sudiju na turniru je proglašen, Nikola Malešević, iz Rume.

Za najbolju poletarku je proglašena, Zorana Pavlović, iz „Dragon“-Đurđevo, koja je osvojila prvo mesto u kategoriji do 31 kg, a za najboljeg u kategoriji poletaraca, Aleksandar Rajčić, iz beogradskog „Partizana“ koji je bio prvi u kategoriji do 31 kg. Za najbolju mlađu pionirku proglašena je, Marija Radivojević, iz „Sremac“-Jarak, koja je bila prva u kategoriji do 52 kg, a za najboljeg mlađeg pionira, Luka Franović, iz „Zmaj“-Ruski Krstur.

Za najbolju stariju pionirku proglašena je, Jelena Blagojević, iz „Cementa“, koja je bila prva u kategoriji do 48 kg, a za najboljeg starijeg pionira, Angel Raškov, iz Bugarskog „Kodokana“.

Kaster Bord“-ove su dobili, poletarci, Miloš Samardžić iz novosadske „Slavije“, koji je bio prvi u kategoriji do 28 kg, i Stefan Jurković, iz „Cementa“, koji je bio prvi u kategoriji do 50 kg, kao i mlađi pioniri, Bartoš Andrea, iz Rumunskog „Lugoža“, koja je bila prva u kategoriji do 40 kg, Sapundžić Vladimir, iz „Cementa, koji je bio prvi u kategoriji do 34 kg, Milić Aleksa, iz „Crvene Zvezde“, koji je bio prvi u kategoriji do 50 kg, i Aleksandar Kalabić, iz „Cementa“, koji je bio prvi u kategoriji do 60 kg.

Dunja donela sreću Milošu

Veliku pažnju takmičara, trenera, roditelja, publike i medija, privukao je način izbora osvajača 2. „TROFEJA BEOČINA“, koji je obavljen tako što je direktor turnira, Andrija Mumović, ispisao imena svih, napred navedenih, devojčica i dečaka, na cedulje, a potom ih savijene, bacio na tatami i zamolio jednu malu devojčicu iz Beograda, koja se zvala Dunja, da sa strunjače uzme jednu cedulju i donese Mumoviću.  Na cedulji je pisalo, MILOŠ SAMARDŽIĆ. Pošto je on već otišao iz Beočina, bicikl mu nije mogao biti uručen, pa se sa njim slikao njegov trener, Vladimir Jovičić, a Milošu će bicikl biti svečano uručen, u utorak, 18.10.2011. godine, u 20 h, u sali JK „Cement“, uz prisustvo televizijskih kamera, njegovih roditelja i trenera.

Neki se ni sa ovako transparentnim načinom izbora ne slažu ali… šta da se radi. Mi mislimo da je ovako najpoštenije, pa ko hoće nek zameri…

ZANIMLJIVOSTI IZ „BACK  STAGEA“…

Izbor najboljih takmičara je skoro na svim turnirima „problematična“ kategorija i najčešće se vrši bez ikakvog kriterijuma, zato što je zaista teško i zamisliti da neka „stručna komisija“ sedi ceo dan u sali i prati sve borbe, kako bi „procenila“ ko je najbolji. Kada bi to i bilo moguće, teško da bi se i članovi te „komisije“ usaglasili, jer su ukusi različiti. Na državnim prvenstvima gde ima samo 7-10 težinskih kategorija, to i nije problem, ali na ovakvim turnirima sa 55 težinskih kategorija, to  svakako jeste. Da bi izbegao sve uticaje i sugestije  klubova, trenera, pa u poslednje vreme i roditelja, organizator, ovog, 2. „Trofeja Beočina“, je odabrao „kriterijum“ da će najbolji biti oni takmičari koji u svom uzrastu budu imali najviše borbi u kategoriji, odnosno koji budu prvaci u najbrojnijoj kategoriji, ali…

Pred izbor najboljih u kategoriji mlađih pionira, do žirijskog stola je došao, i direktoru turnira se obratio jedan trener, iz jednog vrlo renomiranog kluba, i predložio svog takmičara za „najboljeg“. Kada mu je Mumović objasnio kriterijum za izbor, te da je to dete prvak u kategoriji koja nije najbrojnija, u ovom uzrastu, trener je i dalje nastavio sa „ubeđivanjem“, kako je dete bacilo 4 ipona i td. i td. Mumović mu je odgovorio da do tog momenta, ni jedan takmičar ni iz „Cementa“, nije ušao u te „kriterijume“, te da i iz svog kluba ima takmičara, koji je aktuelni prvak Države, i pobednik na ovom turniru, u svojoj kategoriji, a sem njega da u sali takve dece ima bar desetak i da  je on četvrti trener koji smatra da je „njegovo“ dete baš najbolje.  Sem toga, Mumović mu je rekao da mu je pre njega,  bilo još i nekoliko roditelja sa sličnim predlozima, te da neće promeniti stav i „kriterijume“, bez obzira na sve upornije ubeđivanje, i argumentaciju da je na negovom turniru za najboljeg takmičara proglašen takmičar „Cementa“. Mumović mu je na kraju rekao da na ovom turniru „kriterijume“ donosi „Cement“ kao organizator, a on neka na svom turniru pravi kriterijume, po svom nahođenju. Sva ova rasprava bi još i „prošla“, da se taj trener nije na kraju okrenuo i Mumoviću dobacio, „nećemo ti više ni doći na turnir!“  i udaljio se od žirijskog stola.

Zamislite kako je Mumoviću bilo posle ovih reči, koje odražavaju najgore nepoštovanje svog truda „Cementa“, da organizuje jedan ovakav turnir, sa isključivim ciljem promocije judoa, bez obzira što neki misle da je motiv profit. Zar treneri dovode decu na takmičenja samo zbog toga da bi bila proglašena „najboljima“?, ili je u pitanju lični  „ego“. Zar je zaista tako teško poštovati  „pravila igre“ koja postavi organizator? Zar poštovanje pravila nije logično čim se odluči da se na nekom takmičenju učestvuje? Zar je tako teško biti tolerantan?

 

MOŽDA JE I OVO ZANIMLJIVO…

Noć uoči ovog turnira Mumović je na „facebook“-u četovao sa jednim trenerom, takođe renomiranog kluba, koji slovi za najvećeg konkurenta „Cementu“ za prvo mesto u ukupnom plasmanu, pitajući ga da li su spremni za sutrašnji turnir u Beočinu. Na njegovo iznenađenje taj trener je odgovorio da neće doći u Beočin jer su zakupili veliki autobus i idu na turnir „Panda“ u Zagrebu. Na pitanje zar nisu mogli „ispoštovati“ „Cement“ makar sa 3-4-oro dece sa jedim put. automobilom, taj trener je odgovorio da mu je žao, jer je klupska politika takva, da idu samo na one turnire koje organizuju klubovi koji dolaze na njihov turnir??? Zatečen ovim, i šokiran, Mumović je brzo otišao na svoj sajt da proveri da li je „Cement“ bio na njihovom turniru, jer zna da je taj turnir u godišnjem klupskom kalendaru. Nakon konsultacije klupske arhive ustanovio je da pioniri  „Cementa“, zaista nisu učestvovali na njihovom ovogodišnjem turniru. Desilo se da je jedan dan pre tog turnira,  bilo prvenstvo Srbije za mlađe pionire, u Kikindi, na koje je Šefkija, kao  trener „Cementa“ vodio takmičare, a da je trener Mumović, zbog zauzetosti trenera „Pepeta“, vodio takmičare-reprezentativce, na EJU turnir u Grčku, koji se boduje za juniorsku rang listu. Pošto se Šefkijin kombi, kojim najčešće prevozimo takmičare, pokvario, odlučio je da se na turnir ne može ići, pogotovo što su mlađi pioniri bili umorni od takmičenja na prvenstvu Srbije.

„Cement“  bi prihvatio „kriterijum“ ovog kluba, da do sada na tom turniru nije bio redovan učesnik, i to  15 puta, odnosno 15 godina! Samo nismo učestvovali ove i još jedne godine, od ukupno 17. Ali šta da se radi… Svako ima pravo na izbor turnira, na kojima će učestvovati i po nama to ne mora biti reciprocitet, ali je lepo ispoštovati one koji dolaze na tvoj turnir… Zagrebačkoj „Pandi“ se zalomilo da je učestvovala prošle godine ( i još možda koje)… Nama ostaje samo da žalimo za jednim dobrim takmacem za prvo mesto, ekipno.

Bilo je i onih koji su organizatoru 2. „Trofeja Beočina“ prigovorili da je učesnička taksa, od 800 dinara, previsoka, i da zbog toga nisu došli na turnir, a potom su otišli u Zagreb na „Pandu“, gde je učesnička taksa bila 12 eura??? Ovde smo dužni i jedno objašnjenje. Sticajem okolnosti, odnosno voljom žreba, koji je obavljen u aprilu 2011. godine, istoga dana, u istoj Sali, „Cement“ je bio domaćin beogradskoj „Žandarmeriji“ i niškom „Kinezisu“, u prvom kolu Super judo lige Srbije, pa smo odlučili da podizanjem takse smanjimo broj učesnika, kako turnir ne bi bio premasovan, odnosno kako bi se takmičenje završilo do 17 h, da bi se pripremilo borilište i ostalo za ligu. Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su došli na naš turnir i ujedno im se izvinjavamo zbog malo većeg troška, ali mislimo da su na turniru uživali, i imali pun komfor. Takođe se zahvaljujemo svima koji su nam uputili čestitke za organizaciju, bilo telefonom ili putem mejlova. Nadamo se da ćemo na turniru iduće godine, imati salu na raspolaganju, za ceo dan, te da ćemo, naplaćivati uobičajenu taksu, i imati jedan lep „festival judoa“ u Beočinu. Za one koji misle da nam je motiv profit, za koji dan, kada svedemo finansije, finansijski izveštaj sa turnira ćemo okačiti na stranicu našeg sajta www.jkcement.rs

 

Beočin, 16.10.2011. godine,

Pripremio: Direktor turnira,

Andrija Mumović

 

Galerija fotografija

1,009 total views, 1 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *