U susret obeležavanju svetskog dana Judo-a

Objavljeno: oktobar 24, 2011

U cilju akcije obeležavanja Svetskog dana Judo-a, u kojoj će aktivno učestvovati i svi članovi Judo kluba „Cement“, a  koji se obeležava 28. oktobra pod sloganom „POŠTOVANJE“, prenosimo dirljivu priču, sa zvaničnog sajta ovog projekta,  pod nazivom „Svedočenje Muhameda Ali Rašvana“.

Ova priča u sebi sadrži poruku o tome koliko je Judo plemenita borilačka veština, a samim tim i takmičari koji se bave ovim sportom kroz judo razvijaju sebe kao kompletne ličnosti, sa puno vrlina, među kojima se izdvaja poštovanje prema protivniku.

SVEDOČENJE Muhameda Ali Rašvana

(Izvor teksta: http://www.worldjudoday.com/en/MohamedAliRashwanTestimonial-66.html)

Muhamed Ali Rašvan (Mohamed Ali Rashwan) je trenutno internacionalni sudija, prisutan u gotovo svim takmičenjima pod pokroviteljstvom IJF-a  (Svetske Judo Federacije). On je takođe i nosilac srebrne medalje sa Olimpijskih igara, poznat po svom „FAIR-PLAY“ gestu u finalnoj borbi na olimpijadi, protiv Jasuhiro Jamašite (Yasuhiro Yamashita).

 

 

Muhamed Ali Rašvan je preduzetnik iz grada Aleksandrije, Egipat, gde je vlasnik nekoliko restorana. On je takođe poznati i priznati međunarodni džudo sudija već duži niz godina. Ali iznad svega, ono što je impresivno je njegova dobrota:  Muhamed Ali Rašvan je prijateljski nastrojena i gostoljubiva osoba. Ono što neki ne znaju je da je on takođe i heroj Olimpijskog pokreta, on nam je ispričao i zašto:

„ 1984. godine, izabran sam da predstavljam svoju zemlju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Znao sam da u mojoj kategoriji, čovek koga treba pobediti je Jasuhiro Jamašita i sanjao sam da se sa njim sastanem u finalu igara i dam sve od sebe kako bih mu preuzeo titulu. On je bio prava ikona svih džudista tog doba.

Žreb i tok takmičenja uslišili su sve moje želje i u finalu, trebalo je da se suprotstavim velikom Jamašiti. Već tada sam znao da je povredio nogu za vreme eliminacionih borbi, i da to nije više onaj Jamašita u punoj snazi. U stvari, ja i nisam hteo pobedu na taj način. Nisam želeo da ljudi pričaju jednog dana kako sam ja pobedio zato što je Jamašita bio povređen. Jednostavno to nisam mogao da prihvatim. Do tog trenutka, planirao sam da napadam na obe strane, levu i desnu, ali dok sam stojao na tatamiju Olimpijskog finala, jednostavno nisam mogao da svom snagom napadam povređenu nogu svog protivnika. Sišli smo u parter (ne waza), on me je uhvatio u zahvat i na taj način osvojio titulu Olimpijskog šampiona. Naravno, bio sam razočaran ali i srećan zbog njega. Za vreme konferencije za novinare koja je usledila, neki novinari su me pitali da li sam znao za Jamašitinu povredu. Naravno odgovarao sam sa „da i to me je ustvari sprečavalo da se borim“. U narednih godinu dana nisam čuo ništa o ovoj priči. Onda jednog dana, kontaktiran sam od strane Međunarodnog „Fair-play“ komiteta koji mi je dodelio medalju za „Fair-play“, zbog mog gesta u finalu Olimpijskih igara. Bio sam veoma ponosan.“

 

Čak i danas, kad Muhamed Ali Rašvan priča o porazu u finalu protiv Jamašite, njegove oči zasijaju. Ali one ne sijaju zbog kajanja ili razočaranja, nego zbog emocija. Čovek je ponosan i skroman. On voli da priča o svojoj „olimpijskoj avanturi“ pošto zna da priča ima uzornog karaktera.

Redovno ga pozivaju u Japan, gde je posebno poštovan, i gde objašnjava mlađim generacijam da je najbitnija stvar da poštuju jedni druge.

„Sport previše često postaje kao rat“, kaže on, „moramo se vratiti ključnim vrednostima sporta: sportista mora da poštuje svog protivnika/icu, učenici moraju poštovati svoje učitelje, sudije moraju poštovati takmičare i obrnuto. “

Najveći uspesi: 

Olimpijske igre

Srebro 1984. Los Anđeles – Apsolutna kategorija

 

Svetska prvenstva

Srebro 1985. Seul – Apsolutna kategorija

Srebro 1987. Esen – Super teška kategorija

 

 

 

U Beočinu. 24.10.2011.                       Pripremio i sa egleskog preveo: Janković Miroslav

1,238 total views, 1 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *