Beočin, 19.02.2012. godine

Pripremio: Andrija Mumović

Galerija fotografija:

Video:

Grand Prix turnir u Düsseldorfu, Nemačka, na programu je 18. i 19. februara 2012. godine. Prijavljeno je čak 677 takmičara iz 97 zemalja sveta. Među njima se nalaze  11 Olimpijskih šampiona, 21 svetski šampion i 40 evropskih šampiona. Srbiju će predstavljati Dmitri Gerasimenko u kategoriji do 90 kg . kompletan program možete pogledati ispod:

Rezultate uživo možete pratiti ovde.

TV prenos možete pratiti na ekranu ispod:

Dragi Novače,

gledajući današnju specijalnu emisiju RTS-a, „Oko magazin“, u kojoj si bio gost sjajnog sportskog novinara, Aleksandra Stojanovića, koji ti je svojim šarmom dozvolio da se, van teniskog terena, pokažeš u magičnom svetlu istinskog patriote i šoumena, osetio sam potrebu da ti se, kao sportista i trener, obratim na ovaj, dosta neuobičajen, način.

Ovu poruku, putem Web sajta, šaljem iz malog sremskog gradića, Beočina, i u nastavku poruke, pokušaću da ti na trenutak približim impresije sportske „provincije“, kojoj toliko značiš.

Ti najbolje znaš šta si sve prošao, sa trenerima i svojom porodicom, na trnovitom putu vrhunskog sporta, i kako si se uzdigao u sportske visine, gde sada ravnopravno stojiš sa najvećim sportskim legendama današnjice. Ti nisi, izborom za najboljeg sportistu Planete, uzneo samo svoj lik i ime, već i našu „Srbijicu“, koja je mnogo propatila, svih ovih godina „golgote“. Ti si vascelom Svetu, zajedno sa vaterpolistima, rukometašima i odbojkašima, pokazao da je Srbija, „Srbijetina“ na sportskom nebu Planete Zemlje, jer je iznedrila najboljeg, među najboljima. Tvoja urođena skromnost ti nedozvoljava da vidiš da si stao rame uz rame uz jednog Teslu, Pupina, Milankovića, Andrića…Njih je milostivi Bog nadario da svojim umom otkrivaju neotkriveno i pišu nenapisano, a tebe atletskim telom i gvozdenom voljom, da „stenjanjem“ na teniskim terenima, ispišeš najlepšu stranicu srpske, sportske, istorije.

Sutra, na presveto „Sretenje“,  Srbija će te odlikovati Karađorđevom zvezdom, i u stavu „mirno“ odati priznanje za zasluge u zastupanju pred Svetom.  Prelepi „orden“ će krasiti tvoje grudi, u kojima kuca još lepše, plemenito i veliko srce. Da li si svestan, da svojim delom, hiljade mladih ljudi odvajaš od droge i ulice i na najbolji način doprinosiš da sav „ljudski talog“, koji je ovih godina isplivao na površinu, padne na dno, gde i pripada. Tvojim šarmom i osmehom ozaruješ hiljade i hiljade siromašnih i napaćenih, ali ljudi vrednih svake pažnje i dostojanstvenijeg života. Nama sportistima, trenerima i sportskim radnicima udahnjuješ novu snagu i veru da se može dostići nedostižno i dosanjati nedosanjano. Ti si pravi primer sportske krilatice, „u pobedi se ne uznesi, u porazu ne potoni“, koja važi i u običnom životu. U ovoj sveopštoj Svetskoj krizi  ti, na sebi svojstven način, pokazuješ put običnom čoveku, da uvek ima „napred“ i uvek ima „bolje“. Ti si lučonoša naše vere i naše nade…

Iako smo džudisti, u našem klubu su deca, posle rukometne rapsodije u Beogradu, umesto uobičajenog fudbala, na zagrevanju, počela igrati rukomet! Nadam se da im uskoro nećemo morati kupovati i teniske rekete…

Hvala ti što postojiš, tako samouveren, veseo i mio, ali i odlučan da još dugo traješ među Svetskim divovima. Hvala ti za ponos u našim srcima što naš „zemljak“ hoda među zvezdama i što zbog tebe, i takvih, svira naša himna „Bože pravde“. Hvala ti što u tebi nema nimalo zlobe, već  samo mnogo dobrote i pozitivne energije, koja je Svetu danas toliko potrebna. Hvala ti što si „Svetski, a naš“, kako reče neka reklama.

Neka te zvezda Srpskog prvaka, Karađorđa, vodi i čuva od svih potonuća, kojih u životu ima mnogo. Neka ti dragi Bog podari dobro zdravlje i vedar duh, da što duže izdržiš na vrhu, gde mesta ima samo za jednog. Kada dođe vreme da sa tog „Olimpa“ siđeš, neka ti Jelena podari puno dece i topli dom, da ovozemaljski život  proživiš, kako si zaslužio.

Astronauti će možda neku zvezdu nazvati tvojim imenom, a mi džudisti te primamo u porodicu „borilačkih sportova“, jer tvoji mečevi od 5 i više sati, to zaista jesu. Živ nam i zdrav bio 100 godina…

Beočin, 14.02.2012. godine

Andrija Mumović

Snimak današnje emisije magazina „Oko“

Snimak najzanimljvijih detalja sa finala Australian Open-a 2012

Svi članovi judo kluba „Cement“ upućuju najiskrenije čestitke, prijateljskom nam judo klubu, „Kinezis“ iz Niša, koji je u izboru sportiste godine u Opštini Niš,  izabran za najbolji sportski kolektiv u 2011. godini. Takođe nas raduje činjenica da je nekoliko Niških džudista bilo u konkurenciji za najbolje sportiste, pa ovom prilikom i njima, i naravno njihovim trenerima, upućujemo srdačne čestitke. Zadovoljstvo je još veće uz činjenicu da nema mnogo judo klubova koji ponesu ovako laskavo priznanje u Srbiji.  Bravo Nišlije, samo tako, i samo napred, u još veće sportske podvige.

Beočin, 14.02.2012. godine

Pripremio: Andrija Mumović

Na upravo završenom Svetskom Kupu u Oberwartu u Austriji,  na kojem je nastupilo 380 takmičara iz 68 Država, srpski reprezentativac, član JK „Crvena Zvezda“, Dmitrij Gerasimenko, osvojio je prvo mesto.  On je nastupio u kategoriji do 90 kg, u kojoj je bilo 60 takmičara, i sa 6 pobeda ubedljivo osvojio zlatnu medalju. U prvom kolu je pobedio predstavnika Slovenije, Kukovica Davida i to iponom. U drugom kolu, takođe iponom je savlado Britanca, Horley Michaela. U trećem kolu je bio bolji od Mongolca, Erdenebileg Enkhbata, opet iponom. U četvrtom kolu je savladao Južno Koreanca, Lee Kyu-Wona, ali samo na  waza-ari. U polufinalu je efektnim thani-otoshijem savladao Nemačkog reprezentativca Lambert Christophera i plasirao se u finale.  U finalu je savladao Ukrajinca, Grekov Valentyna, koji ga je digao na te-gurumu, ali se Dmitri vešto odbranio i kontratehnikom bacio Grekova za ipon.  Prvi put u ovoj godini, a po drugi put u sezoni čula se Srpska himna „Bože pravde“, kada je Gerasimenko primao zlatnu medalju na pobedničkom postolju.

Ovo je povod da mu od srca čestitamo sjajan rezultat koji ga je još više približio olimpijskoj normi za Olimpijske Igre U Londonu 2012. Sada u to niko ne sumnja a „Cementaši“ mu žele dobro zdravlje i još puno sportskih uspeha, koji mu toliko znače. Čestitamo i judo klubu „Crvena Zvezda“ koji je Gerasimenka doveo, među „orlove“, iz prijateljske nam Rusije. Čestitamo i Dmitrijevom treneru Tabakovu, koji ga prati na svim putovanjima.

Beočin, 12.02.2012. godine

Pripremio: Andrija Mumović

Snimak finalne borbe: -90kg GREKOV (UKR)-GERASIMENKO (SRB)

Put do zlata:

Kompletne rezultate možete videti ovde.

E-mail čestitka poslata JK Crvena zvezda:

Prvog dana na programu su borbe u kategorijama do 60, 66, i 73 kilograma, a drugog do 81 , 90 i 100, te preko 100 kilograma.

Preliminarne borbe počinju u 09:30 časova.

Rezultate uživo možete pratiti ovde.

TV prenos možete pratiti na ekranu ispod:

Prvog dana na programu su borbe u kategorijama do 48, 52, i 57 kilograma, a drugog do 63, 70  i 78, te preko 78 kilograma.

Preliminarne borbe počinju u 10:00 časova.

Rezultate uživo možete pratiti ovde.

TV prenos možete pratiti na ekranu ispod:

U subotu, 04.02.2012. godine u kristalnoj dvorani Sportskog centra u Zrenjaninu, u tehničkoj organizaciji JK „Proleter“, održano je Prvenstvo Vojvodine za kadete, na kojem je nasutpilo 95 takmičara iz 25 vojvođanskih klubova. U muškoj konkurenciji se takmičilo 67 a u ženskoj 28 takmičara.

JK „Cement“ su predstavljali Diljaj Eljez,  Adžić Borislav i Marinković Brankica, i osvojili dve zlatne i jednu bronzanu medalju.

-55 kg. DILJAJ ELJEZ-  1. Mesto

-73 kg. ADŽIĆ BORISLAV-  1. Mesto

+70 kg. MARINKOVIĆ BRANKICA-  3. Mesto

KOMENTAR:

Diljaj Eljez, je na ovo prvenstvo izašao prilično nespremno, pa je i pred samo merenje morao skidati pola kilograma da bi se takmičio u kategoriji do 55 kg. No njegov kvalitet je takav da mu ni to nije smetalo da osvoji 1. mesto i zlatnu medalju. U prvom kolu je pobedio Babić Nikolu iz Kikinde, iponom, a u drugom Sabo Kornela iz bečejske „Mladosti“ sa 7:0. Nateravši ga u neaktivnost, za šta su mu sudije dale tri shido-a. U finalnoj borbi se sastao sa Uzelac Nenadom iz rumskog „Slovena“, i posle „tvrde“ borbe, pobedio 5:0. U sve tri borbe se videlo da ovo nije „pravi“ Eljez pa se nadamo da će do Državnog prvenstva, koje je na programu 17.02.2012. godine, takođe u Zrenjaninu, mnogo toga popraviti.

Adžić Borislav je, za razliku od Eljeza, na prvenstvo došao prilično spreman i rešen da osvoji prvo mesto, što mu je i pošlo za rukom. U prvom kolu je pobedio Marticki Bojana iz „Mladosti“, efektnim iponom na „osoto-gari“. U drugom kolu je bio bolji od Pavić Dušana iz pančevačkog „Dinama“, kojeg je takođe pobedio iponom na „osoto-gari“. U polufinalnoj borbi je pobedio Gavrić Stefana iz „Slovena“, takođe iponom a finalu i Paloc Miloša iz „Dinama“, opet iponom. Bora je u poslednje vreme značajno popravio odnos prema trenažnim obavezama u klubu što je rezultiralo ovako „glatko“ osvojenoj zlatnoj medalji. Kad bi sa sobom uspeo „povući“ i Diljaja i Simić Stefana, gde bi im bio kraj.

Marinković Brankica je tek ove godine ušla u kadetsku konkurenciju i nije baš potpuno shvatila šta je tu sve čeka, pa još ima „pionirskih“ manira na tatamiju. Bronzana medalja, koju je osvojila, treba da joj bude samo podstreh za bolji i marljiviji rad.

Treneri, Vladislav Trajanovski i Andrija Mumović nisu nezadovoljni plasmanima svojih pulena ali imaju dosta zamerki na same borbe, pa će to biti predmet analize u klubu. Podršku našim kadetima je dao i Mitar Milinković-Cuki, koji se 18. januara vratio u naš klub iz „Slavije“.

Pošto je prvenstvo bilo „solidno“ organizovano, pisac ovih redova je planirao da prećuti propuste u organizaciji ali ipak mora reći par reči. Prvo da pohvali organizatore što su konačno dobili novu halu, koja daje pun konfor za organizaciju ovakvih, i većih prvenstava i šampionata. No „Proleter“ to nije iskoristio na najbolji način i propustio je divnu priliku da se u najlepšem svetlu prikaže kao organizator prvenstva Vojvodine. Judo Savez Vojvodine se uz pomoć dr Obadov Slavka i dr Drid Patrika  potrudio da povodom jubileja, „55 godina džudoa u Vojvodini“, naprave veliki baner (5×3 metra) koji je trebao biti postavljen iza pobedničkog postolja, kako bi svi osvajači medalja mogli biti fotografisani sa lepom pozadinom i za uspomenu imati motiv koji je aktuelan samo ove godine. No poslenici „Proletera“ nisu uspeli doneti baner iz sale JK „Slavija“, gde je donet da bi bio postavljen prilikom dodele majstorskih diploma, i tako „otvorio“ pomenuti jubilej. Ovde sad i poslenicima „Slavije“ postavljamo pitanje, zašto ga ni oni nisu postavili u salu na „SPENSU“, pa ni sutradan na svom „Svetosavskom“ turniru u Sali na Klisi, kada su se ljudi koji su ga izrađivali svojski potrudili da baner bude odštampan i izrađen do svečanosti dodele majstorskih pojaseva, 28.01.2012. godine? Nadamo se da organizatori turnira u Temerinu, koji je na programu idućeg vikenda, neće napraviti ovakvu grešku.

Da se vratimo „Proleteru“ i njegovom „domaćinstvu“ u Zrenjaninu. Sneg koji je počeo padati dva dana pre kadetskog prvenstva Vojvodine je zavejao parking ispred „Kristalne dvorane“, tako da se gosti nisu imali gde parkirati pa je već u samo jutro došlo do kolapsa i 20-tak zaglavljenih automobila, uglavnom trenera i roditelja koji su dovozili decu na takmičenje. Pokušaji pisca ovih redova da organizatore „podseti“ na obavezu da se u okviru organizacije ovakvog prvenstva ne radi samo o postavljanju tatamija i semafora, već i očišćenom parkingu, nije urodio plodom, uz odgovor da JKP Čistoća iz Zrenjanina ne može to da uradi. Da ipak može pokazao im je pisac ovih redova tako što je zlo(upotrebio) svoj nekadašnji položaj u policiji pa je pozvao 92 u Zrenjaninu i isposlovao da grtalica ipak dođe i očisti parking. Zato valjda  i postoji ona narodna „sve se može kad se hoće“.

Da dodamo da je prvenstvo otvorio podpredsednik JSV, Miroljub Ničić, koji je podelio i medalje u ženskoj konkurenciji. U muškoj konkurenciji, čast da podeli medalje je imao jedan od najuspešnijih vojvođanskih džudista, Mitar Milinković-Cuki.

Beočin, 05.02.2012. godine

Pripremio: Andrija Mumović

Fotografije pobedničkih postolja:

Galerija fotografija:

Program turnira:

Žrebne liste i rezultate uživo možete pratiti ovde.

TV prenos možete da pratite na ekranu ispod (preliminarne borbe od 09, a finalni blok od 16 časova) :

Posle 6 godina članstva u JK „Slavija“-Novi Sad, MITAR MILINKOVIĆ-CUKI, se ponovo vratio u svoj matični klub „Cement“-Beočin, sa željom da u njemu završi svoju bogatu sportsku karijeru.

Milinković je najbolji takmičar u istoriji našeg kluba a taj epitet je stekao rezultatima koji su ga svrstali u sam vrh  Jugoslovenskog i Srpskog judoa. Za državnu reprezentaciju je nastupao punih 15 godina, odnosno od 1990-2005. godine. Već na svom prvom reprezentativnom nastupu  se okitio bronzanom medaljom, i to na juniorskom prvenstvu Evrope u Ankari/Turska. Već 1991. godine je bio juniorski vicešampion Evrope na prvenstvu u Helsinkiju/Finska, gde je u finalu poražen od Ruskog reprezentativca, Bereznickog, koji je već tada bio i juniorski i seniorski prvak Evrope. Na Mediteranskim igrama u Atini 1991. „Cuki“ se okitio bronzanom medaljom a iste te godine je ušao u polufinale Evropskog prvenstva za seniore, koje se održalo u Pragu/Čehoslovačka, ali je nažalost ostao bez medalje, osvojivši 5. mesto. Bez medalje je ostao i na Svetskom prvenstvu za seniore u Barseloni 1991. gde je zauzeo 7. mesto, ali slobodno možemo reći da mu je medalja „ukradena“ od strane sudija. Mitar je sa svojih 98 kg, radio borbu sa Francuzom, Matonenom, koji je imao 178 kg. i bio studentski prvak Sveta, i vodio sa 5:0, do 40 sekundi pred kraj meča. Tada su sudije stupile na scenu i za 40 sekundi mu dali tri kazne, (muline, shido, i cui), čime su meč izjednačili, a potom na hantai 2:1 pobedu dali Matonenu. Za ovaj potez sudija nije postojao nikakav razlog, jer je borba bila ista kao i u prethodnih 4,20 minuta. Matonen je protežiran da pobedi jer se Belgijanac Wan-Bernevald povredio i znalo se da ne može braniti medalju, koju je tako osvojio pobednik iz ove borbe, a to je bio Matonen. Treba reći da je „Cuki“ još bio junior a da ga je  pogledao „bog“ i da je osvojio ovu Svetsku medalju verovatno bi čitava njegova sportska karijera bila mnogo bogatija. No i ovako je za svaki respekt. Još jednom je bio u polufinalu Evropskog šampionata za seniore, u Parizu 1995. i opet bio peti, izgubivši od Francuza, Davida Dulijea, koji je sada ministar sporta Francuske. Iste te 1995. godine je osvojio srebrnu medalju na Univerzijadi u Fukuoki/Japan, a 1997. godine je postao prvak Evrope na policijskom šampionatu, (tada je bio u JK. „Milicionar“ iz Beograda). Samo je dva puta učestvovao na Balkanskim šampionatima, u Sarajevu 2002. i Beogradu 2003, i oba puta bio prvi. U Sarajevu je postao prvak Balkana sa 4 pobede završene za 40 sekundi ukupno!? Na državnim šampionatima je osvojio 9 seniorskih titula, od kojih je 7 osvojio kao član „Cementa“, i povratkom u matični klub želi da se oporosti od aktivnog takmičenja, 10-om titulom, čime bi, na večitoj listi šampiona, stao odmah iza Obadov Slavka, koji ima 11 titula prvaka Države. Ispred njih je samo Gordana Tošinović sa 14 titula. Nekoliko srebrnih i bronzanih medalja mu i ne brojimo, kao ni juniorsku titulu iz 1990. godine. Gore navedeni međunarodni rezultati, uz medalje na EJU turnirima u Budimpešti, Rimu, Tbilisiji i Pragu, doneli su mu dve olimpijske norme, pa je učestvovao na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. i u Atlanti 1996. gde nažalost nije ostvario bolji plasman od samog učešća. Sa ekipom „Cementa“ je osvojio dve bronzane medalje u Prvoj ligi Srbije, 1996. i 2001. godine, a sa ekipom „Milicionara“ i 4 zlatne medalje. Šest puta je radio i „KUP šampiona Evrope“ jer smo ga pozajmljivali za to takmičenje novosadskom „Partizanu“, „JUAK Železničaru“ iz Niša, beogradskom „AREKS-u“  i „Milicionaru“. Sa „Partizanom“ je 1990-te, osvojio vicešampionsku titulu.

Bivši sportski direktor JSS, Vuk Rašović je o njemu dao najlepšu ocenu rečima: „bilo je rezultatski boljih takmičara u istoriji Jugoslavije, ali je Milinković bio i ostao najbolji „borac“ na tatamiju, na ovim prostorima“. Majstor je 6-og DAN stepena. „Cuki“ sretan ti povratak, i dobro došao u „staro jato“.

Beočin, 03.02.2012. godine                                                                            Pripremio: Andrija Mumović