LJUDI.. JE LI TO MOGUĆE..

Objavljeno: 13 децембра, 2023

Dragi moji sportski prijatelji. Već dugo nisam pisao i komentarisao judo borbe, što sam do pre nekoliko godina rado činio, sve dok mi to nisu zabranili, ali ovo ne mogu da izdržim pa se opet javljam na sajtu JK. “Cement”. Pretpostavljate da je povod jučerašnja fantazija i bajka u beogradskoj Areni, koju su nam priredili “romantičari” sa Karaburme. Omladinski judo klub Beograd ili kako ga mi od milošte zovemo “ODŽK” je napravio prvorazredno iznenađenje u Ligi Šampiona i kada to od njih niko nije očekivao, popeo se na sam vrh Evrope. Što bi rekao pokojni sportski novinar Mladen Delić “ljudi je li to moguće..ludnica..šta je ovo”..

Upozoravam vas da treba dosta strpljenja da se ovo sve pročita pa ko ga nema neka i ne počinje..

Krenimo redom..

Moja malenkost je organizovala navijački autobus za 85 judoka i ljubitelja judo sporta iz Beočina ali ja nisam mogao doći sa njima u Arenu. Nadam se da ćete mi opravdati odsustvo jer smo juče krstili moju najmlađu unuku Petru, na njen 3. rođendan. Naravno da sam pokušao to sve odložiti za neki drugi dan ali je ćerka rezervisala salu i sveštenika pa to nije bilo moguće..Tako se potrefilo i šta da se radi..

Polazim od kuće sa ženom, starijom ćerkom i dvoje unučadi, a na “judo live” počinje prenos Lige Šampiona iz Arene. Vozim, a telefon držim na kolenu i povremeno pogledam. Crveno svetlo na semaforima koristim da malo duže bacim oko na telefon i ispratim po koju borbu. Stižemo pred crkvu “Rođenja Jovana krstitelja” na Detelinari u Novom Sadu i tražim parking ali nigde da nađem mesto. Vraćam se pred ulaz i parkiram na neki šljunak koji komunalci zovu “zelena površina”. Dok točkom gazim preko bankine spada mi telefon sa kolena pod noge. Psujem..Žena me smiruje srećna što se negde usput nismo slupali. Jadna pokušavala je da me nagovori da ugasim telefon i posvetim se bezbednoj vožnji ali ni njoj ni ćerki to nije pošlo za rukom. Izlazimo iz automobila i nude mi da nosim tortu ili korpu sa cvećem ali se “izvlačim” i hvatam se opet telefona. Crkvena ceremonija počinje tačno u minut i moram telefon prebaciti na kameru da slikom zabeležim ovaj božanstveni trenutak u našoj porodici. Sveštenik divan čovek. Znalački opušta slavljenicu Petru da se upoznaju kako bi izdržala crkveni obred. Ona stoji između mame i kuma i drži ih za ruke. Sve se to malo odužilo pa bi ja da prebacim na “judo live” ali sveštenik počinje obred. Sve stižem da zabeležim slikom i video snimkom. Kada je došlo na red da slavljenicu poliju vodom po glavi ona odbija i plače. Majka i otac je teše i obred se nastavlja. Sveštenik valjda vidi da nekud žurim pa malo skraćuje ceremoniju i šeretski namiguje. Posle toga slikanje sa rodbinom i najizad krećemo u restoran “Familia” na Čeneju, za koji do tada nikada nisam čuo. Spustila se magla na vojvođansku ravnicu pa ne mogu gledati u telefon na kolenu već gledam kako da potrefim pravi put. Restoran u sred ničega ali lep. Urađen od starih greda, a na sredini okićena velika novogodišnja jelka. Sedamo za okrugle stolove i ja palim “judo live” na telefonu. Stiže konobar i nudi aperitiv koji odbijam, jedva ga gledajući u oči. Telefon naslanjam na duboki tanjir i vidim  da je počeo meč Gruzijskog šampiona JC. “Fighter” i našeg ODŽK-a. Meč su počeli od kategorije -81 kg i “Fajter” već vodi 1:0  pošto je Tatalašvili pobedio našeg Nerandžića. Na tatami ulazi Brašnjović Darko. Arena ključa, navijači Brašketu šalju energiju da skupo proda kožu Margianiju. Kreće borba. Braške raspoložen za fajt. Konobar me nešto pita ali nisam tu. Čovek podiže ton i opet pita da li želim supu ili teleću čorbu. Odgovaram mu supu jer je to kraće.. Vraćam se u meč, vidim Braške se neda. U meni vri kao da sam ja trener na klupi, a ne Nemanja Tomić. Konobar donosi supu i sipa mi u duboki tanjir pa premeštam telefon udesno i naslanjam na neku svečanu mirišljavu sveću. Konobara nisam ni pogledao, a u odlasku vidim da je konobarica. Valjda onaj prvi nije hteo više da služi moj sto pa poslao konobaricu. Sekundi ko minuti, minuti ko sati..Margiani se razgoropadio pa napada.. Braške se drži, čak i dobro uzvraća. Na “mateu” vidim Braške hladan..dobro je..Sudija viče “ha-jime” i borba se nastavlja, Margijani neoprezno kreće u levo, a onda haos..Braške plasira desni deashi-barai i čisti Margiania sa tatamija na puna leđa. Ipoooonnnn..!!! Skačem sa stolice, a kravata mi upade u supu. Krišom gledam da li je ko od mojih primetio..Nije niko. Uff dobro je.. Salvetom, na kojoj sam upisao imena boraca po kategorijama da lakše pratim rezultat, brišem kravatu od supe. Jedan rezanac se neda ali ga vešto skidam prstom. U Areni delirijum, Braške skače od sreće i bodri Filipa Đinovića koji ulazi na tatami u kategoriji +90 kg protiv Gruzijskog šampiona  Inaneishvilia, vicešampiona Sveta. Ćerka me zove da slikam slavljenicu sa ostalom decom u igraonici. Gasim “judo live” i prebacujem se na kameru da slikam decu. Deca mala i nestašna. Ne možemo ih savatati po igraonici. Oni ne znaju da se meni žuri..Nekako ih sakupljamo i slikamo. Slavljenica, moja mezimica, skače mi u naručje.. Viče dedaaa.. dedaaa.. Ljubim je i nosim, a pogledom tražim ćerku da je preuzme da se mogu vratiti za sto i nastaviti gledanje meča. Odnekud izbije moja žena i ja vičem eno bakee..i predajem unuku njoj u naručje. Palim “judo live” i vidim postrojene borce. Ne znam ko je pobedio. Čekam da kamerman približi nečije lice, trenera, publiku a on ko drven..čeka da spiker objavi pobednika i da sudija digne ruku. Sudija diiže ruku i pokazuje na  plave.  Pa to je ODŽK..bog te mazo, ušli su u polufinale iz grupe “A”, ko bi to očekivao. Borci se povlače sa tatamija, a “Romantičari” prave kolo i slave neviđen uspeh. Pao je slavni “Fighter” iz zemlje judo-a Gruzije za koji se prognoziralo da može pomrsiti konce favoritima, našoj “Crvenoj Zvezdi” i Francuskom šampionu “Paris saint germain judo” ili kako mi kažemo “Pari sen žermenu” koji se, uz svoju legendu Tedi Rinera pojačao olimpijskim šampionom, Lašom Bekauri iz Gruzije. U “B” grupi nema iznenađenja. PSŽ prolazi u polufinale preko španske JC. “Stabie” rezultatom 3:1. Ni u “C” grupi nema iznenađenja. Naša “Crvena Zvezda”  lagano prolazi drugog francuskog predstavnika  COS judo “Sartrouville” rezultatom 3:0. Uz našeg Majdova pobedila su oba pojačanja, Albarjak-aktuelni prvak Evrope iz Turske i Granda Andi sa Kube pa Bunčić i Bagajev nisu ni trebali izlaziti na tatami. No u grupi “D” iznenađenje..Gruzijski “Golden Gori” gubi meč od raspoloženog “ARISA” iz Grčke i to sa 3:1. Pomislih na momenat uff dobro je.. Zvezda će lakše u finale protiv Grka nego Gruzina. Pošto je žrebom odvojena od PSŽ-a to će biti očekivano finale ovogodišnje Lige šampiona Evrope. Realno dve naj jače ekipe će biti u finalu. Biće spektakl u Areni, ko god da pobedi. Naravno svi navijamo za našu “Zvezdu”.  Znači u polufinalu imamo ODŽK protiv PSŽ i “Zvezdu” protiv “Arisa”. Zaboravih reći da su u ovoj ligi šampiona nastupala još dva naša muška i dva ženska kluba. Zrenjaninski “Proleter” je imao i mušku i žensku ekipu, kao i “Crvena Zvezda” , a “Partizan” iz Kikinde je imao samo mušku ekipu. Kikinđane je pobedio “Aris” u prvom kolu sa 3:0, a “Proletere” iz Zrenjanina, isto u prvom kolu, “ODŽK”, istim rezultatom 3:0. Podsetiću da su i Kikinđani i Zrenjnaninci pre dve nedelje u domaćoj Super ligi osvojili bronzane medalje iza “Zvezde” i niškog “Kinezisa”, a da je ODŽK jedva ostao u ligi. U njegovoj grupi desio se rulet u kom su se u krug tukli “Vojvodina” i novosadska  “Slavija” pa je on na poen razliku isplivao iz grupe sa Slavijom, a “Vojvodina”, koja ih je tukla u grupi, otišla u Play-out, a posle i tamo na poen razliku ispala iz lige. Oni baš nisu imali sreće iako su dosta sredstava uložili u pojačanja za ligu. Ali judo ne bi bio judo da je predvidiv rezultat. Džigoro Kano ga je i stvorio da bi lakši i slabiji, pomoću tehnike, mogao pobediti većeg i jačeg protivnika. Moje razmišljanje prekidaju muzičari koji prilaze za naš sto i pitaju šta da nam sviraju. Ja ih ignorišem i gledam u telefon jer počinju polufinalne borbe i na tatami 1 izlazi  ODŽK i PSŽ, a na tatami 2 “Zvezda i grčki “Aris”. U pobedu “Zvezde” ne sumnjam ali strepim da Parižani ne pregaze ODŽK i da ne bude 3:0  No kada vidim da kreću iz kategorije -90, gde im je kapiten i najbolji borac Brašnjović Darko, sokolim sam sebe da on može tući Francuskog šampiona, Mathieu Alexisa. Sledeći par su Vukičević i Tedi Riner u teškoj pa onda do 66 Gaitero Martin protiv Khyar Walida. Do 73 je drugi naš španac Cano Garcia Jorge protiv Laše Shavdatushvilija i na kraju Prokopijević Luka protiv Grigalašvilija. Gde je Laša Bekauri.. jel moguće da ga trener PSŽ-a nije stavio u postavu. Aaa..verovatno ga odmara za finale sa Majdovom jer ga je Majdov tukao u finalu Evropskog prvenstva pre mesec dana. Znači sigurni su u pobedu..to može biti naša šansa. Sam sebe prekidam u tom razmišljanju i pitam se da li sam normalan. Naš mali ODŽK da tuče slavni PSŽ..to nije moguće. To je kao kad bi “Grafičar” u fudbalu tuko “Real Madrid”. Baš tako..Ali judo nije fudbal..Judo daje šansu i “malima” da pobede “velike”. Meč Počinje. Romantičari se povlače sa borilišta i ostaje samo Braške. Skakuće i nestrpljivo čeka početak borbe. Deluje dobro.. Sudija poziva borce da priđu i komanduje “ha-jime”. Prilazi mi ćerka i kaže tata sečemo slavljeničku tortu pa hajde da snimaš. Ja ne verujem da ne mogu gledati polufinale. Pokušavam sve da odložim ali avaj. Salu smo zakupili samo do 16 h, a tortu još nismo sekli. Ustajem i prebacujem telefon na kameru da snimam ceremoniju sa tortom. Deca ciče, raduju se torti, mame ih ulepšavaju za slikanje. Neko počinje pevati “danas nam je divan dan, divan dan..” ja se pridružujem i snimam. Završavamo sa “živelaaa”, a ćerka pali svećicu sa brojem 3 na torti. Slavljenica treba prva da duva u svećicu ali pre nje to čini njena starija sestrica Aleksija od 4,5 godine pa se ceremonija ponavlja. Ćerka opet pali svećicu, a ja primičem slavljenicu da prva dune pa da mogu ići gledati polufinalni meč. Lukavstvo mi uspeva i svi tapšu  što je Petra iz cuga ugasila svećicu. Ćerka i zet uzimaju veliki nož da seku tortu, a ja brže bolje trčim za svoj sto da gledam judo. Prebacujem telefon na “judo live” i strepim.. dosta je vremena prošlo.. možda je meč već gotov..kako smo prošli. O bože Mume, jesi li ti skrenuo s pameti..pa kako možemo proći..Ipak je to strašni “PSŽ”. Pa više košta njihov Tedi Riner nego ceo ODŽK..ma kakav ODŽ, kao svi timovi Srbije zajedno. Dok sam snimao sečenje torte nisam zapazio da mi je baterija pala na 2% . Naravno punjač sam zaboravio poneti. Batery lou.. Za stolom nikog nema..svi čekaju svoje parče torte. Tražim ćerku da pitam je li slučajno ponela punjač ali je ne nalazim. Trčim do šanka da pitam imaju li oni punjač slučajno. Onaj konobar što me je prvi služio (izgleda da je on šef) me gleda i odgovara ,,naravno da imamo”. Vodi me do jednog ormariča sa staklenim vratima koja otvara ključićem koji je u bravici. Unutra 4 kablića sa različitim džeksnama i ja hvatam prvi. Guram u rupicu telefona ali ne ulazi. Hvatam i pregledam ostala tri da se setim kako mi izgleda punjač kod kuće i prepoznajem kablić. Guram ga u telefon i vidim da počinje puniti. Sačekam malo da se baterija oporavi i napuni makar na 2-3% pa da uključim “judo live”. Cupkam nogama dok čekam, a konobar me gleda i bez reči mi pokazuje rukom gde je WC. Ja u prvi mah ne kontam šta mi pokazuje i on progovara. Ako vam treba WC tamo je kod ulaznih vrata. Mahinalno krećem prema tamo jer mi je bešika od silnog pića puna. Pod pićem mislim na litru ipo coca-cole koju sam celu popio dok sam gledao judo. Vraćam se za šank i uzimam telefon da vidim jeli se baterija imalo napunila. Jeeess.. 2%. Palim telefon i “judo live” ali telefon mora ostati na punjaču. Kablić kratak..svega nekih 20 cm. Prislanjam ga na zid te kutije sa kablićima i nastavljam gledanje. Na strunjači strašna borba. Naš španac, Cano Garsija Jorge i Shavdatuashvili Lasha. Pa to je do 73 kg. Na prste brojim koja je to borba po redu. Na semaforčiću u levom uglu ekrana ne vidim rezultat celog meča, samo stanje u ovom meču. Znam da na semaforima kraj strunjače ima i ukupni rezultat ali kamerman nikako da pokaže semafor. Ponovo računam.. Ako je ovo četvrta borba u meču onda je neko od naših pobedio i rezultat može biti 2:1 za Francuze. Konobarica mi donosi moje parče torte koje jedem brzinom miša Gonzalesa kad se dohvati sira. Salvetom brišem usta i koncentrišem se na borbu. U sebi bodrim našeg Španca Garsiju da učini nemoguće i izjednači rezultat na 2:2 pa tako da šansu i mlađanom Prokopijeviću da pokaže šta zna. Računam da je judo strunjača uvek “klizava” i da svako može pasti. Jedan pogrešan korak i odoše noge u vis.. I onda čudo..Garsija baca Francuskog gruzijca Shavdatuashvilija za ipon. Garsija izlazi sa podignutim rukama, a svi romantičari mu trče u susret. ODŽK je u finaluuu.  Ćerka prilazi i zove me da ponovo slikam nju sa kumovima. Skidam telefon sa punjača jer se malo dopunio i obavljam i tu dužnost. Usput slikam sve stolove ponaosob. Vidim na harmonici dosta para. Stid me što nisam i ja zadenuo koju hiljadarku. Al ako počnem nema ništa od “judo live”. Harmonikaš me poznaje i pozdravlja imenom, a ja njega pozdravljam klimanjem glave i ko kurva bežim na drugi kraj sale, prema šanku. Gledam u telefon on ugašen. Opet crkla baterija. Ponovo ga prikopčavam na punjač u onoj kutiji. Opet čekam da se malo napuni da ga mogu upaliti. Minuti ko godine.. Razmišljam, bože kako su radili “Zvezda”Zvezda i Grčki “Aris” koji je napravio isto iznenađenje kao i naš ODŽK.. Najstarija sestra me zove da se slikamo kod jelke. Kod jelke stajemo dve sestre i brat i slika nas najstarija sestričina. Vrlo sam učtiv i familijaran. Svo četvoro volimo ove slike sa raznih slavlja. Prilaze mi čerke i žena pa se slikam i sa njima. Mlađa ćerka mi kaže da se spremamo za polazak kući. Skoro je 16 sati, a dotle je sala zakupljena. Trčim do telefona da vidim rezultat Zvezde, a on mrtav ladan. Neko ga isključio da dopuni svoj telefon. Ćerka mi ponovo prilazi i kaže da me svi čekaju kod auta i da je hladno. Krećem prema kolima. Utom mi prilaze zet i mlađa ćerka i pitaju imam li keša da ostave napojnicu konobarima. Kažem da imam jer nisam ništa davao muzici. Otkopčavam tašnicu da izvadim novčanik i dajem im jednu novčanicu od 2.ooo dinara.  Brišem staklo na rezervnim naočarima jer mi je pre polaska na slavlje ispalo desno staklo na glavnim naočarima. Već sam kod kola. Žena, starija ćerka i unučići cupkaju od hladnoće. Daljinskim otvaram auto i svi ulazimo u kola. Ja vičem u finalu smo, u finalu smo misleći da je i“Zvezda” pobedila “Aris”. Sedam i žurno palim auto da bi stigli kući na finalni blok jer sam pretpostavio da će sad i RTS prenositi judo pošto su naše ekipe u finalu. Krećemo kući, a magla do zemlje. Ne vidim prst pred nosom. Palim i maglenke da ne siđem s puta u oranje.  Telefon ne mogu da upalim, a mislim možda je tako i bolje, da ga ne bi gledao usput i napravio neki belaj u saobraćaju. Do kuće stižem za 20 minuta i ja istrčavam iz auta. Ostavljam otvoren auto da mi čeljad mogu izaći.. utrčavam u kuću i prvo palim televizor. Listam kanale i nalazim prenos na drugom programu RTS-a. Rade Zvezdine žene protiv turskog Galatasaraja i gube meč. Na drugoj strunjači gube meč i žene zrenjaninskog “Proletera”. Čujem stručnog komentatora Đurišić Andriju kako govori da se daje hanso-ku-make kada borac porine glavom na dole, iz bezbednosnih razloga, da se ne bi povredio. To je uradio naš turčin Albarjak u odlučujućoj borbi Zvezde i Arisa i Grci prošli u finale. Ne verujem svojim ušima ali se odjednom trgnem. ODŽK može tući grke u finalu, a Zvezda će sigurno osvojiti bronzu. Tešim se da je to ipak dobro, a i dalje razmišljam kako bi bio haos u Areni da smo imali naše finale. Kreću muški mečevi za bronze. Na tatamiju 2 radi Zvezda sa Španskim judo klubom “Stabia”, a na tatamiju 1 rade Parižani protiv gruzijskog “Golden Gorija” koji se kroz repesaž probio do borbe za bronzu. Zvezda tuče lagano sa 3:0 pobedama teškaša Grande, lakaša Bunčića i naturalizovanog srbina, Bagajeva do 73 kg tako da Albarjak do 81 i Nemanja Majdov do 90 kg nisu morali ni izlaziti na strunjaču. Režiser prenosa prebacuje kameru na tatami 1 gde se bije boj između Francuza i Gruzijaca ali vidimo celu dvoranu i izdaleka tatami 1 pa nagađamo ko vodi i ko pobeđuje. RTS je ladno zaboravio poneti drugu kameru..Strašno.. Odlučujuću borbu do 90 kg rade dva gruzijca ali u različitim klubovima. Pojačanje Parižana, olimpijski šampion, Laša Bekauri uspeva baciti svog druga i prijatelja Dvalashvili Zaura za ipon i PSŽ-u donosi bronzanu medalju. Francuzi se raduju kao da su prvaci..

Sad će finalni meč..Publika u Areni daje sve od sebe i srcem navija za naše romantičare. Trener Tomić izvodi postavu sa dva naša španca i tri domaća borca. Meč kreće od teškaša i Tomić daje poslednje savete Filipu Đinoviću. Preko puta mu je Geogiadis Symeon. Sudija komanduje “ha jime” i borci kreću jedan prema drugom u gard. Filip nabacuje levu ruku i seva levi ouchi-gari. Grk pada na bok i sudija dosuđuje waza-ari. Na semaforu vreme 3,50. Đinović je bacio za samo 10 sekundi meča. Mislim u sebi..joooj treba izdržati do kraja meča. Mi treneri i ne volimo kada nam borci rano povedu pa se moramo preorjentisati na novu taktiku, da se sačuva stečena prednost. Đinoviću lice stameno,  vidi se da je rešen da izdrži. U sebi misli “sad il nikad”..ovo mu je najvažnija borba u životu. Majka Mirjana skamenjena.. Sekunde joj večnost kao i nama. Tomić traži i rukom pokazuje Filipu šta da radi  i tako “vuče” meč. Traži da ne rizikuje mnogo.. Polovina borbe, Filip pogledom traži savet trenera. Na semaforu vreme do kraja 1,25..Filip napada da ne bi dobio kaznu shido. Tomić traži da drži protivnika na distance.. Ulaze u zadnji minut borbe.. Filip staložen, nema panike..Troši vreme.. semafor 0,24 min. Filip ulazi sumi-gaeshi i tako svlači grka u parter. Nastavlja borbu u ne-wazi da prođe vreme i uspeva. Sudija dosuđuje “mate” na 6 sekundi do kraja. Grk namešta kimono, a Filip čuči da uhvati vazduh. Trener mu dovikuje, ustani,ustani da ga sudija ne bi opomenuo. Filip ustaje i čeka Grka koji će napasti još jednom. Grk napada ali se Filip iskusno baca na stomak, van strunjače. Kraj borbe.. Vodimo 1:0. Ovo je vrlo važna Pobeda jer u ekipi imamo veoma dobre i raspoložene Špance. Ako neki i omane tu nam je Braške da zakuca meč do 90-kg. Smeši nam se titula. Tržem se i sam sebe smirujem jer znam iz iskustva da ni jedan meč nije gotov, dok nije gotov. Na tatami ulazi naš lakaš Gaitero Martin Alberto a za Grke Nurillaev Sardor, njihovo pojačanje iz Uzbekistana koji je trenutno u olimpijskoj normi na 17-om mestu svetske rang liste. Pre dve godine je bio prvak Azije, što je isto kao kod nas prvak Evrope. Ove godine u Zagrebu bio je u finalu. Ovo će biti težak meč. Sudija komanduje “ha-jime” i borba počinje. Naš Martin Gaitero deluje sigurno. Odlično radi borbu za gard. Dobro kontroliše protivnika. Nurilaev ulazi ali ga Martin kontrira. Publika traži waza-ari ali sudije ništa.. Tomić bodri Martina da nastavi istim tempom i dogovorenom taktikom. Kraj osnovne borbe i idu u “golden-score”. Meč se nastavlja istom žestinom. Pršti na sve strane ali niko ne uspeva baciti. U produžetku borbe je svako bacanje kraj meča i pobeda. Oba borca su oprezna da ne pogreše..Martin deluje svežije..Borba ulazi u 9-ti minut.. Vreme 4,31 i sudija daje kaznu Nurilaevu za falš atak. Sad mora napasti..Zna to i naš Španac i spremno čeka napad. Na semaforu vreme 5 minuta produžetka. Nurilaev napada uchi-matom ali Martin izdržava i odbija napad. Nurilajev ponire na glavu. Sudija prekida meč “mateom”  i čeka odluku sudijske komisije za stolom. Tomić diže ruku i traži ipon kao i publika. Sudije presuđuju “hanso-kumake” za Nurilaeva i dodeljuju pobedu našem Špancu.  Martin izlazi sa podignutim rukama i pokazuje na slepočice sugerišući da je borbu dobio na pamet. Vodimo 2:0.  Ulaze borci do 73 kg. Naš drugi španac, Cano Garsija staje na crtu njihovom drugom Uzbekistancu Yuldoshev Nurodjonu koji je drugi na svetskoj rang listi i siguran učesnik Olimpijskih igara u Parizu iduće godine. Aktuelni je prvak Azije, a i u Zagrebu je bio prvi. Pred Garsijom je težak zadatak. Pobedom bi rešio ceo meč, a porazom bi vratio grke u igru za titulu. Borba počinje. Tomić iskusno traži staloženost od Garsije. Ulog je veliki ali oba borca ne respektuju jedan drugog. Ulasci se smenjuju kao na traci. Vreme teče. Semafor prazan. 40 sekundi do kraja..trener Arisa briše znojave ruke..Gleda u semafor, sluti loše.. Tomić trepće i srednjim prstom namešta naočare. Sad će kraj meča. Yuldošev krvari i traži lekarsku pomoć. Sudijinica ga šalje kod medicinske ekipe, a naš Garsija iskusno čeka i duboko diše. Hvata danf. Pogleda prema sudiji i pokazuje da i on krvari iz nosa. Sudijinica sleže ramenima i Garsiju šalje kod lekara. Tatami prazan..Retka situacija.. Pauza traje tačno 2 minuta.. Borci uhvatili vazduha i spremni za fajt. Kraj borbe, ide se u produžetke. Yuldoshev nastavlja napade ali Garsija odoleva. Ponovo mu curi krv iz nosa i traži još jednom lekarsku pomoć. Sudijinica ga ponovo šalje lekarima koji prave novi tampon i daju ga Garsiji da ga sam stavi u nozdrvu. Garsija stavlja tampon i proverava može li disati na drugu nozdrvu. Vraća se na tatami i razmišlja šta da radi. Ako zatraži još jednu pomoć to je kraj borbe i njegov poraz. To ne sme nikako dozvoliti. Odlučuje da napadne pa šta bude.  Gradi gard za sumi-gaeshi ali se Yuldashev spušta na koleno. Garsija ga čupa, kako mi kažemo, “iz podruma” i preko sebe baca na bok. Na semaforu vreme produžetka 0,25 sekundi. Sudijinica diže ruku vodoravno i dosuđuje waza-ari. ODŽK JE KLUPSKI PRVAK EVROPE !!! Garsija diže ruke, slavimo svi. Aca Nerandžić mu trči u zagrljaj. Tomić u neverici skače sa trenerske stolice. Grli sve svoje borce.. Arena ključa.. Kamera hvata Slavišu Nerandžića na tribini koji stisnutom pesnicom slavi pobedu. Gleda levo i desno da proveri je li u pravu. Je li njegov ODŽK stvarno prvak Evrope? Publika mu potvrđuje da jeste..Grli sve oko sebe. Njihova deca izvlače transparent sa imenom kluba i razvlače ga po tribini..Ja gledam pa ne verujem. Da li su deca spremila transparent za ovaj trenutak. Ako jesu onda su oni znali što niko od nas starijih nije znao..nije se usudio da zna.. To su smela samo deca za “znaju”, jer šta deca zanaju šta je 300 kila..uhvate pa nose.. E baš je tako..ovo je bio meč od 300 kila, a ništa “lakši” nije bio ni polufinalni..Ljudi ovo je fantazija..ovo je bajka..ovo je “romantika” koju nikada nećemo zaboraviti. Srbija je dobila prvog prvaka Evrope u 70. godišnjoj istoriji judo-a na ovim prostorima.

Ovo je “najjeftinija” titula prvaka Evrope u svim sportovima do sada. Romantičari su prvaci  Evrope zbog velikog srca, posvećenosti i ljubavi prema judo sportu, a ne zbog velikog budžeta. Možete li zamisliti budžete Parižana i Grka naspram njihovog od svega par miliona dinara. Krpe kraj sa krajem da prežive kao i svi mi klubovi. Čast izuzecima koji imaju sposobne uprave da obezbede budžet dostojan renomea i ranga takmičenja. 

OD PONORA DO SLAVE..

Pre godinu dana poreska uprava je upala u ODŽK i zatvorila im klub, kao i još nekoliko judo klubova u Beogradu, jer nisu kupili fiskalne kase? Neko od moćnih je napravio dil sa uvoznicima i prodavcima fiskalnih kasa pa je poslao poreske inspektore da malo “poteraju” klubove da kupuju fiskalne kase iako im realno ne trebaju. Na dušu i našem Savezu koji nije zauzeo čvrst stav protiv kupovine fiskalnih kasa i tako nas zaštitio od bahatih poreznika. Kada smo svi pokupovali kase poreznici nas više ne diraju ali su nekome “uterali” pare u džep. Da sam kojim slučajem još u policiji našao bi ja te mućkaroše ma gde se sakrili i čiji god bili. Izvinite na digresiji ali je to jače od mene. Zamišljam Slavišu koji očajan gleda u izlepljene poreske trake proko vrata kluba i pita se.. ljudi je li ovo moguće.. kao Mladen Delić pre toliko godina. Lomi se i premišlja..šta će meni sve ovo, ostaviću i klub i judo, dosta je patnje. Onda se seti uspeha i lepih trenutaka koje je doživeo sa svojim judokama pa se trgne..Ma ne mogu me oterati..Ne na ovaj način..Otići ću kada ja budem odlučio i želeo..Boriću se do kraja za svoj klub, za svoj voljeni sport. Trud se isplati..Poreznici skidaju traku i klub nastavlja rad još jače i bolje. Leto je, primiče se domača liga ali i Liga šampiona Evrope koja će se održati u Beogradu. Šansa da se klub povrati u život i dobro potuku pred svojom publikom. Stručni štab razmišlja koga dovesti kao pojačanje? Klupska kasa prazna.. Zovu bivšeg člana Dišović Milana koji radi kao trener u Nemačkoj da im nađe nekog do 66 kg da popune “rupu” u ekipi. Diške skautira..? Preporučuje neke Špance. Nisu TOP klasa ali su jako dobri..borbeni. Trener Tomić ide na EJU KUP u Malagu polovinom oktobra i tamo razgovara sa tim “Špancima”. Momci pristaju da rade za ODŽK. O parama se ne govori..Para nema ali ćemo naći nešto..Gaitero Martin i Cano Garsia razmišljaju.. U Beograd ne idu po pare već po slavu..  U Beograd stižu avionom i idu pravo u klub. Romantičari uzbuđeni čekaju da ih vide uživo na tatamiju. Treneri su gledali na Yu-tubu neke njihove borbe da ih malo upoznaju ali to nije to.. Romantičari žele da ukrste kimono s njima.. Prvi utisak odličan.. Momci su pravi. Puni energije koju prenose kao munjom na sve u klubu. Trener Tomić ih gleda.. To nisu obični džudisti bre, to su pravi lavovi..Razmišlja..nećemo se obrukati pred beogradskom publikom u Areni. Uz njih na treninzima su sve bolji i Aca i Braške i Đinka i Mikele..Već razmišlja kakvu postavu da izvede u prvi meč..Čeka žreb.. Samo da u prvom kolu nisu Francuzi ili Gruzijci.. Dolazi i dan žreba. Uff.. i Gruzija i Francuzi u gornjoj grupi.. ali dobro je što rade prvi meč sa Zrenjanincima. Sa njima se mogu nositi, a posle šta bude da bude.. Ama dosta više Mume..dosta bre..

 Vratimo se slavlju i veselju kojim nas je ozario “Omladisnki judo klub Beograd”. Čestitajmo i “Crvenoj Zvezdi” na osvojenoj bronzi jer je nama svejedno ko će biti prvi. Ovaj put je to ODŽK, a dogodine možda bude Zvezda. “Delije” iz Ljutice Bogdana su stvorili moćan klub, sa dosta dobrih trenera i takmičara i titula im neće izmaći. Samo treba strpljenja. Ove godine teret favorita im je samo “otežao noge”, a prošao je klub na koji niko nije računao da može dotaći nebo. Od ponora do slave tanka je linija i to nam je ODŽK pokazao na delu. Trenera Tomića neki osporavaju ali je on dobro spremio i skockao svoj tim i vodio ga kroz ove orkane od borbi. To mogu samo stručnjaci prve klase što nam je dokazao i Ljubiša Majdov sa svojim sinom Nemanjom. Doduše Tomić je to nagovestio Brašketovim srebrom na seniorskom prvenstvu Evrope prošle godine, ali su neverne tome to pripisale samo požrtvovanom i posvećenom Brašnjoviću, zaboravljajući da je svaka Velika medalja 50% i trenerova.

Čestitke zaslužuju i ostali učesnici Lige šampiona jer su svi pokazali kvalitet i ozbiljno pristupili ovom takmičenju. Vukmiricin “Partizan”  i Zrenjaninski “Proleteri” su se predstavili u dobrom svetlu. Možda su rezultati previsoki ali tome doprinosi pravilo Evropske federacije da se ne rade preostale borbe kada je meč već rezultatski odlučen. Time uskraćuju dodatno uživanje i borcima i publici ali tako je i šta da se radi..Pravila su pravila. Sem muške i ženska ekipa “Proletera” se pobila za bronzanu medalju ali nisu stigle do nje..ovaj put? Treneri Kohajm i Savatović su pokazali da se u “Proleteru” dobro radi  i da klub napreduje svakoga dana u svakom pogledu.. I “Zvezdine” devojke su se pošteno pobile sa Turkinjama koje su ovaj put bile bolje..ili sretnije.. Trener Jovičić sa svojim stručnim štabom je dao sve od sebe ali u sportu treba imati i sreće..Ovaj put ona nije bila na strani “Zvezde”.

Šta reći na kraju sem velikog HVALA  svima koji su učestvovali u organizaciji ovog velikog judo događaja u Srbiji i na uživanju u ovoj pobedi nad silnim Evropljanima i našem ponosu što smo svi judo zaljubljenici zajedno, malecki deo te romantične priče. Žalim što nisam bio u Areni da na licu mesta osetim tu atmosferu i napišem bolji komentar od ovoga koji čitate ali je to bila Božija volja i šta da se radi..

Sve vas voli i pozdravlja Mume.

Beočin, 10.12.2023.                 

 

 1,480 total views,  1 views today

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *