Otvoreno pismo Đokoviću

Objavljeno: 15 februara, 2012

Dragi Novače,

gledajući današnju specijalnu emisiju RTS-a, „Oko magazin“, u kojoj si bio gost sjajnog sportskog novinara, Aleksandra Stojanovića, koji ti je svojim šarmom dozvolio da se, van teniskog terena, pokažeš u magičnom svetlu istinskog patriote i šoumena, osetio sam potrebu da ti se, kao sportista i trener, obratim na ovaj, dosta neuobičajen, način.

Ovu poruku, putem Web sajta, šaljem iz malog sremskog gradića, Beočina, i u nastavku poruke, pokušaću da ti na trenutak približim impresije sportske „provincije“, kojoj toliko značiš.

Ti najbolje znaš šta si sve prošao, sa trenerima i svojom porodicom, na trnovitom putu vrhunskog sporta, i kako si se uzdigao u sportske visine, gde sada ravnopravno stojiš sa najvećim sportskim legendama današnjice. Ti nisi, izborom za najboljeg sportistu Planete, uzneo samo svoj lik i ime, već i našu „Srbijicu“, koja je mnogo propatila, svih ovih godina „golgote“. Ti si vascelom Svetu, zajedno sa vaterpolistima, rukometašima i odbojkašima, pokazao da je Srbija, „Srbijetina“ na sportskom nebu Planete Zemlje, jer je iznedrila najboljeg, među najboljima. Tvoja urođena skromnost ti nedozvoljava da vidiš da si stao rame uz rame uz jednog Teslu, Pupina, Milankovića, Andrića…Njih je milostivi Bog nadario da svojim umom otkrivaju neotkriveno i pišu nenapisano, a tebe atletskim telom i gvozdenom voljom, da „stenjanjem“ na teniskim terenima, ispišeš najlepšu stranicu srpske, sportske, istorije.

Sutra, na presveto „Sretenje“,  Srbija će te odlikovati Karađorđevom zvezdom, i u stavu „mirno“ odati priznanje za zasluge u zastupanju pred Svetom.  Prelepi „orden“ će krasiti tvoje grudi, u kojima kuca još lepše, plemenito i veliko srce. Da li si svestan, da svojim delom, hiljade mladih ljudi odvajaš od droge i ulice i na najbolji način doprinosiš da sav „ljudski talog“, koji je ovih godina isplivao na površinu, padne na dno, gde i pripada. Tvojim šarmom i osmehom ozaruješ hiljade i hiljade siromašnih i napaćenih, ali ljudi vrednih svake pažnje i dostojanstvenijeg života. Nama sportistima, trenerima i sportskim radnicima udahnjuješ novu snagu i veru da se može dostići nedostižno i dosanjati nedosanjano. Ti si pravi primer sportske krilatice, „u pobedi se ne uznesi, u porazu ne potoni“, koja važi i u običnom životu. U ovoj sveopštoj Svetskoj krizi  ti, na sebi svojstven način, pokazuješ put običnom čoveku, da uvek ima „napred“ i uvek ima „bolje“. Ti si lučonoša naše vere i naše nade…

Iako smo džudisti, u našem klubu su deca, posle rukometne rapsodije u Beogradu, umesto uobičajenog fudbala, na zagrevanju, počela igrati rukomet! Nadam se da im uskoro nećemo morati kupovati i teniske rekete…

Hvala ti što postojiš, tako samouveren, veseo i mio, ali i odlučan da još dugo traješ među Svetskim divovima. Hvala ti za ponos u našim srcima što naš „zemljak“ hoda među zvezdama i što zbog tebe, i takvih, svira naša himna „Bože pravde“. Hvala ti što u tebi nema nimalo zlobe, već  samo mnogo dobrote i pozitivne energije, koja je Svetu danas toliko potrebna. Hvala ti što si „Svetski, a naš“, kako reče neka reklama.

Neka te zvezda Srpskog prvaka, Karađorđa, vodi i čuva od svih potonuća, kojih u životu ima mnogo. Neka ti dragi Bog podari dobro zdravlje i vedar duh, da što duže izdržiš na vrhu, gde mesta ima samo za jednog. Kada dođe vreme da sa tog „Olimpa“ siđeš, neka ti Jelena podari puno dece i topli dom, da ovozemaljski život  proživiš, kako si zaslužio.

Astronauti će možda neku zvezdu nazvati tvojim imenom, a mi džudisti te primamo u porodicu „borilačkih sportova“, jer tvoji mečevi od 5 i više sati, to zaista jesu. Živ nam i zdrav bio 100 godina…

 

Beočin, 14.02.2012. godine

Andrija Mumović


Snimak današnje emisije magazina “Oko”



Snimak najzanimljvijih detalja sa finala Australian Open-a 2012


 1,022 total views,  1 views today

One Comment

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *