VLADIMIRI OPET ZLATNI, MARIJA I JELENA SREBRNE

Objavljeno: 4 juna, 2012

U subotu, 02.06.2012. godine u sportskom centru Bor, u Boru, u tehničkoj organizaciji JK „Bor“, održano je prvenstvo Srbije za starije pionire, na kojem je nastupilo 154 takmičara i takmičarke, iz 53 kluba. U ženskoj konkurenciji nastupalo je 51, a u muškoj 103 takmičara, koji su se borili za titule prvaka Države, ali i za pravo učešća na Balkanskom šampionatu, koji će se ove godine održati 07-08. Jula u Slivenu/Bugarska. Šampionat je otvorio Predsednik Skupštine Opštine Bor, gospodin, Dragan Žikić a zvaničnika iz JSS opet nije bilo na ceremoniji otvaranja, jer je predsenik Svetislav Vukmirica stigao sa zakašnjenjem od pola sata. „Cement“ je predstavljalo 8 takmičara koji su osvojili 5 medalja, od kojih su dve zlatne, dve srebrne i jedna bronzana, što nas je u ukupnom plasmanu, svrstalo na treće mesto, iza „OJK“-Beograda i „Slavije“ iz Novog Sada. „Slavija“ nam je pobegla za jednu bronzu  a beograđani za jedno zlato. Za sobom smo ostavili „Dinamo“ iz Pančeva, „Partizan“ iz Kikinde, „Partizan“ iz Novog Sada, „Klisu“, „Rumu“ i domaći „Bor“ koji se kotirao na devetu poziciju. Ako nismo bili najbolji bili smo najlepši. U klupskim trenerkama i majicama sa logom „Trofeja Beočina“ deca su baš lepo izgledala što se može videti u galeriji fotografija koje smo napravili u Savači, na Borskom jezeru, u Sali i po gradu kod rudarskih znamenja, koje Borani nisu zaboravili kao naši Beočinci. I mi smo nekada bili „rudarska Opština“ i slavili 6. Avgust, „Dan rudara“, ali je ta lepa tradicija sada pala u zaborav. Boranima svaka čast što svoje „rudare“ nisu zaboravili.

Za najbolju takmičarku prvenstva proglašena je JAĆIMOVIĆ ALEKSANDRA iz JK „Sirig“, koja je bila prva u kategoriji do 52 kg, a za najboljeg pionira, NIKOLIĆ JOVAN iz „Bora“, koji je osvojio prvo mesto u kategoriji do 73 kg.

ST. PIONIRI:

-38 kg. SAPUNDŽIĆ VLADIMIR 1. mesto

-42 kg. Stojanović Jovan-bez plasmana

-66 kg. Knežević Nikola- 5. mesto

+73 kg. KOSTIĆ VLADIMIR 1. mesto

ST. PIONIRKE:

-40 kg. Ivković Marija 2. mesto

-48 kg. Blagojević Jelena 2. mesto

-52 kg. Ružić Aleksandra 7. mesto

-57 kg. Svirčević Sonja 3. mesto

KOMENTAR:

Reč dve o organizaciji takmičenja.

Domaćini su se potrudili da dobro organizuju ovaj šampionat i možemo konstatovati da su u tome umnogome uspeli. Ako „standardi“ za dobru organizaciju sadrže 7 tačaka, onda su Borani zadovoljili u pet.  Iza pobedničkog postolja falio je baner sa natpisom da se radi o Prvenstvu Srbije, kako deca ne bi morala objašnjavati drugarima i rodbini gde su osvojili medalje. Kada su se već potrudili da imaju elektronske semafore i „Care“ sistem, organizatori su mogli postaviti na svaki od tri tatamija duple semafore kako bi i publika i zapisnički sto mogli pratiti stanje u borbama. Publika je tu privilegiju imala, a zapisnički sto i vođe lista, nisu, pa evo u ime njih malo kritike. Posebno treba istaći redarsku službu koja je uspela održati red oko strunjače, tokom čitavog šampionata, što mnogi organizatori propuste. Novi tatami, koji je JK „Bor“ ove godine obezbedio iz IPA projekta o međudržavnoj pograničnoj saradnji, sa judo klubom  iz rumunskog Turn Severina, je omogućio konforno takmičenje, a od svega najbolja je bila ljubaznost domaćina, kao sedma tačka u ocenjivanju organizacije. Senta, Rakić, Zdravković, Nejkov, Mihajlović Toma i ostali iz organizacionog odbora su se baš trudili da svima ugode i da nam bude prijatno u Boru. Čak se i Miško uklopio u ovu atmosferu iako je ostao dosledan da se repasaž vuče iz prvih osam, a ne da  se radi dupli repasaž, za šta su postojali uslovi, i zahtevi mnogih trenera. Toliko o organizaciji a sada o takmičenju.

Mladi Beočinci su ovaj put imali dobar i zapažen nastup. Dva Vladimira, Sapundžić i Kostić, su postali prvaci Države, što nije pošlo za rukom Ivković Mariji i Blagojević Jeleni, koje su poražene u finalu pa su se morale zadovoljiti drugim mestom i srebrnim medaljama. Do medalje je stigla i Svirčević Sonja ali ne i Knežević Nikola,  koji nije imao svoj dan, pa je poražen u borbi za medalju i takmičenje završio sa dve pobede i dva poraza. Stojanović Jovan i Ružić Aleksandra nisu uspeli zabeležiti ni po jednu pobedu.

VLADIMIR SAPUNDŽIĆ je do titule, u kategoriji do 38 kg, stigao mnogo teže nego što smo očekivali, iako mu je žreb bio naklonjen. U prvom kolu je bio slobodan pa je odmah stigao u polufinale gde ga je čekao neugodni, Vučković Veljko iz „Brusa“. Iako je bio mnogo aktivniji i dominantniji Vlada nije uspeo poentirati, a sudije su, umesto protivniku za neaktivnost, „shido“ dale njemu, za neispravan ulazak sa kolena i tako u pitanje doveli pobednika, koji je bio očigledan. Na našu sreću sudije su se popravile u „hantaiu“ i pobedu dale Sapundžiću i to jednoglasno.  No bilo kako bilo Vlada se „provukao“ u finale, gde opet nije blistao, i samo sa 5:0 savladao Vačić Luku iz „Niša“, što mu je donelo drugu titulu prvaka Srbije. Da podsetimo Vlada je i prošle godine bio prvak Države ali u konkurenciji mlađih pionira. Vladu znamo i u boljem izdanju ali mu je oprošteno sve, jer je možda bio preopterećen velikom željom za statusom reprezentativca, za nastup na Balkanskom šampionatu u Bugarskoj?

VLADIMIR KOSTIĆ, ili kako smo ga od milošte prozvali „Veliki Vladimir“, je za razliku od imenjaka pokazao da izrasta u odličnog „teškaša“. On je sve svoje rivale savladao iponima i glatko osvojio titulu prvaka Srbije, a na tom pobedničkom putu našli su mu se, Vojinović Nikola iz „Crvene Zvezde“, Nikolić Strahinja iz „OJK“-a, Divić Vladimir iz „Rume“ i u finalu Savić Đorđe iz Jagodine. Bravo Vladimire, samo napred. Ni Balkan nije nesavladiv.

IVKOVIĆ MARIJA je, na ovom prvenstvu imala „pakleno“ težak posao jer je nastupala u kategoriji do 40 kg, a na vagi je težila samo 34 kg. Dakle falilo joj je 6 kg do najlakše kategorije, a sem toga kokurencija je bila izvrsna. Već u prvom kolu sastala se sa „starom“ poznanicom iz „Slavije“, Vuković Marijom, koja ju je dobro namučila, a uspela je savladati tek u „golden score“-u. Zanimljivo je reći da je u “Hantai”-u prošla 2:1 i da je protiv nje ruku digao glavni sudija Stojčevski, koji je propustio da dosudi ceo “ipon” za našu takmičarku. Kako je on video da je pobedila “slavijašica” zanimljivo bi bilo pogledati na sudijskom seminaru uz snimak ove borbe. Srećom pomoćne sudije su povukle na našu Mariju pa se ona tako  plasirala  u polufinale, gde je čekala Simanović Milica iz „Čukaričkog“. Marija je u ovu borbu ušla rešena da ne traje dugo jer je u finale prošla druga „slavijašica“, Petrović Nadežda. Tako je i Bilo. Milica je izdržala samo nekoliko sekundi i pala za ipon, tako da je na vidiku bilo očekivano finale. Nadežda ili Marija? Pitanje za sve judo sladokusce koji prate ovaj uzrast dece? I publika se opredelila prema svojim simpatijama, iako su obe iz Vojvođanskih klubova. Ipak, po sudijama, Nadežda je bila aktivnija i Marija je dobila dva „Shido“-a što je odlučilo pobednicu. Titula je otišla Nadeždi a srebro Mariji. Ovaj put je bilo tako ali kada Marija „nabaci“ 5-6 kg, videćete vi nju još!

BLAGOJEVIĆ JELENA nije blistala ali je i takva sigla u finale. U prvom kolu je iponom savladala Banjac Tamaru iz STCA a u drugom i Rokić Bojanu iz Obrenovca. U polufinalu se namučila sa Ninković Tamarom iz JK „13. Maj“-Ub ali je sa dva „yuko“-a ipak prošla u finale, gde je čekala prošlogodišnja prvakinja, Đin Tamara iz „Klise“. Treneri, Morina i Mumović su pokušali spremiti taktiku za ovu borbu, ali Jelena nije uspela realizovati dogovoreno u borbi, pa je poražena sa 5:0, i morala se zadovoljiti srebrnom medaljom, koja je ipak za nijansu svetlija od prošlogodišnje bronze. I jedna zanimljivost. Čak tri Jelenine protivnice, od četiri, su se zvale „Tamara“?

SVIRČEVIĆ SONJA je bila posebna priča. Pred prvenstvo Vojvodine je povredila vrat na treningu pa je nosila „kragnu“ i nije nastupala na „vojvođanskom“, ali joj je kao prošlogodišnjoj bronzi ostavljeno mesto u kvoti Vojvodine za Državno prvenstvo. No, dok nije trenirala malo se „ubucila“ pa je u Bor došla sa viškom od 1,5 kg i nije uspela regulisati kilažu za svoju kategoriju do 52 kg. Srećom na vojvođanskoj listi je bilo mesta u kategoriji do 57 kg. pa je ipak mogla da se takmiči a ne da šampionat posmatra sa tribina. U prvom kolu je iponom savladala Karanov Isidoru iz „Salajke“ i plasirala se u polufinale. U ovoj borbi je čekala raspoložena Vuković Kristina iz Kraljeva koja joj je bila nepremostiva prepreka. U repasažnoj borbi, za bronzanu medalju, Sonja je sa dva „waza-ari“-ja savladala Radosavljević Oliveru iz „Radničkog“ iz Obrenovca i okitila se medaljom. Sve u svemu „kako sam se nadala, dobro sam se udala“, rekli bi naši stari.

SUDIJE:

Da ih ne spomenemo izveštaj bi bio kao „supa bez mesa“. Ako zanemarimo njihovo držanje tokom suđenja, a posebno kada su pomoćne sudije, na ovom prvenstvu su zaslužili solidnu ocenu. I pored odsustva „vrhovnog“ sudije, Škrbić Siniše, kontrolori, Milun Delić, Vlatko Belovuković i Rakić Slobodan, nisu imali puno posla na „care“ sistemima i nisu previše zadržavali takmičenje, što je za svaku pohvalu. Nismo zapazili ni većih sudijskih grešaka, sem par manjih izuzetaka, jer su se sudije, posebno one iz mlađe garde, trudile da ostave što bolji utisak. Zapazili smo i sudiju, Rahman Gorana iz Vrbasa, koji se čitav dan „borio“ sa trenerima koji nisu poštovali „mate“ da bi davali savete svojim takmičarima. Neke je i odstranio sa trenerske stolice, a  pisac ovih redova je prošao samo sa opomenom jer se malo zaboravio i „zaneo“ u jednoj borbi za medalju. Pohvala Rahmanu za disciplinovanje trenera, samo ovo ne bi smelo da ga dekoncentriše  u osnovnom poslu a to je suđenje borbe na tatamiju.

STATISTIKA:

Kada pogledamo zvaničnu „statistiku“ na ovom prvenstvu, vidimo da je 12 klubova imalo prvake Države, od kojih, „OJK“-tri, Slavija“, „Cement“ i „Dinamo“ po dva, a ostalih 8 klubova, po jednog šampiona. Otprilike, ovim redosledom bi rangirali i kvalitet rada i trenera u svim srpskim klubovima, u ovom uzrastu. Posebno bi istakli mlađe ambiciozne trenere, Pejčić Slavišu i Jovičić Vladimira, čiji dobar rad se vidi iz dana u dan. Za petama su im „stare trenerske kuke“, Morina Šefki i Stanišić Ljubomir, koji na žalost, i kad im takmičari porastu do seniora, na listi trenerskih „licenci“ ne mogu dalje od narandžaste boje („pojasa“) jer nisu završili Fakultet fizičke kulture (DIF), koji je u trenerskom pravilnuiku o licenciranju, i previše favorizovan.

Beočin, 03.06.2012. godine

Pripremio: Andrija Mumović


Plasmane po kategorijama u PDF formatu (za štampu) možete videti i preuzeti ovde.

Plasmane po klubovima u PDF formatu (za štampu) moćete videti i preuzeti ovde.

 

Foto galerija:

 1,102 total views,  1 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *