KAKO SEJEMO TAKO I ŽANJEMO…

Objavljeno: 28 aprila, 2013

Na Evropskom šampionatu za seniore, koji se održava u Budimpešti, od 24-28.04.2013. godine, Srbija je ponovo ostala bez medalje. Bolje reći Kukolj Aleksandar je ostao bez medalje, pošto je i prošle godine stigao na domak odličja za Srbiju. Aca zaista ima za čime da žali, kao i svi mi koji smo ga danas gledali i bodrili.

U kategoriji do 90 kg, bilo je prijavljeno 36 takmičara a Kukolj je dobro startovao i činilo se da mu, ovog puta, medalja neće izmaći. U prvom kolu je bio slobodan a u drugom je lako, iponom, pobedio Lekavičiusa iz Litvanije. U trećem kolu, savladao je Nhabalija iz Ukraine uhvativši ga u zahvat „kata-gatame“ a onda se pred njim isprečio Rus, Denisov Kiril, koji mu je izvukao polugu i tako ga prinudio na predaju. Posle Ace, Denisov je pobedio Nemca, Odenthala, a u finalu i favorizovanog Varlama Lipartelianija iz Gruzije, i tako postao prvak Evrope.

U repesažu Kukolj je ponovo dobro krenuo i  sa waza-arijem i iponom zbrisao sa tatamija Diasa iz Portugala, bacivši ga na tehniku „kosoto-gari“ iz „klinča“ sa obe ruke na pojasu protivnika. U borbi za medalju protivnik mu je bio drugi Rus i drugi Kiril, ali ovaj put Vaprosov,  koji je u polufinalu poražen od Gruzijca Lipartelianija. U ovu borbu oba borca su ušli sa željom da se domognu medalje. Vaprosov je bio nešto aktivniji i naterao Acu na dva shidoa, dok je on dobio samo jedan. Kada se borba razvila Vaprosov je zaradio waza-ari i Kukolj više nije mogao čekati. Početkom zadnjeg minuta borbe krenuo je na sve ili ništa i opet plasirao tehniku „kosoto-gari“, sa rukama na pojasu protivnika, ali je iz ovog „klinča“ Rus izašao kao pobednik i kontra bacanjem položio Kukolja na obe plećke. Šteta za Acu ali i za celu Srbiju jer je to bila poslednja šansa da se osvoji dugo čekana medalja, pošto su svi naši „orlovi“ neslavno završili ovaj šampionat. Dobro se „potukao“ samo Aleksej Nefedov iz „Slavije“, u kategoriji do 81 kg, ali su dve pobede, nad Špancem, Nacimentom i Chen Asafom iz Izraela, bile malo za repesaž i šansu za medalju. U trećem kolu zaustavio ga je „naše gore list“, Srđan Mrvaljević, koji brani boje Crne Gore.

U kategoriji do 66 kg predstavljao nas je Ciganović Ilija iz “Rekorda” ali ovaj put nije bio na visini zadatka. Ispao je već u prvom kolu gde ga je savladao Poljak, Lewinski Gregorž, kojem je to bila i jedina pobeda. Ciga je izgubio na dva shidoa i rekli bi da se nije ni dobro zagrejao. Da li je razlog skorašnja povreda ili nešta drugo ne znamo.

U kategoriji do 73 kg nastupao je Kovačević Ljubiša iz „Slavije“ koji je poražen isto u prvom kolu, sa dva waza-arija, od Poljaka, Szwarnoviecki Damiana.

Ivezić Miroljub je nastupao u kategoriji do 81 kg i takođe posustao na samom početku šampionata. Od njega je u prvom kolu bio bolji Sedej Aljaž iz Slovenije, koji nije stigao dalje od sledećeg kola gde je poražen od Portugalca, Kosta Tomasa. Treba reći da je Ivezić prikazao zavidnu borbenost i d asu o pobedniku odlučivale nijanse.

Od muškaraca još je nastupao Jurišić Stefan, u kategoriji do 100 kg, ali ni on nije stigao do drugog kola pošto je u prvom poražen od Izraelca, Sasson Ora, koji ga je bacio za ipon na tehniku morote-seoi-nage.

U ženskoj konkurenciji su nas predstavljale samo dve heroine.

Jovana Rogić iz Novosadske “Slavije”je osvojila 7. mesto u kategoriji do 57 kg, tako što je u prvom kolu bila slobodna a u drugom bila bolja od Britanke, Davis Nekode. Na daljem putu zaustavila ju je Portugalka Monteiro Telma, koja se ranije već kitila zlatnom medaljom sa ovakvih šampionata. Jovana je imala priliku za popravni ali je i u repesažu poražena, od Mađarice, Karakaš Hedvige, koja je takođe ostala bez medalje, jer je u sledećoj borbi poražena od Ruskinje Irine Zabludine. Treba reći da je Jovana bila ravnopravan borac sa obe protivnice koje su je savladale tek pred kraj borbi i to zahvatima u parteru pa nam se čini da u tim sekundama nije imala dovoljno koncentracije.

Naša druga reprezentativka, Savanović Ljiljana, iz „C. Zvezde“ je u kategoriji do 48 kg, zastala na samom početku pošto je izgubila od Nemice, Kraus koja je odmah potom ozgubila od Mađarice, Csernoviczki Eve, koja je potom postala prvakinja Evrope. Pošto nije ušla u prvih 8, Ljiljana nije imala repesaž.

Žensku reprezentaciju predvodio je VD nacionalni trener Mihailović Nenad.

Na šampionatu smo imali još jednog oficijelnog predstavnika, koji je imao i ponajbolji rezultat. Reč je o sudiji Škrbić Siniši koji je na ovom takmičenju imao zapaženu ulogu sudeći nekoliko borbi i u finalnom bloku, gde se odlučivalo o medaljama.

KOMENTAR:

Šta reći posle tri dana gledanja lepog judoa u Budimpešti, sem da ostaje žal što i neko naš, kao takmičari iz Slovenije i Hrvatske, nije stao na pobedničko postolje. Ne tražimo da svira himna „Bože pravde“, jer to sada nije realno, ali da se neko okiti medaljom, to smo očekivali i potajno se nadali. Zar tražimo mnogo? Ako može Slovenija i Hrvatska, zašto ne možemo i mi? Znamo da je teško meriti se sa Slovenijom, koja je osvojila dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju i stala na 4-to mesto u ukupnom plasmanu, iza Francuske, koja je osvojila 6 muških i 6 ženskih medalja i bila najbolja u ženskoj konkurenciji sa tri zlata, Gruzije, koja je sa tri zlata, tri srebra i jednom bronzom, bila najbolja u muškoj konkurenciji, i Rusije, koja je osvojila dva zlata, dva srebra i dve bronze. To su za nas neslućene visine ali kada pomislimo da su i za Sloveniju nekad to bile nedostižne granice moramo se zapitati kako su to oni dostigli a mi ne možemo? Odgovor nije težak. Oni su poodavno napravili sistem rada sa svim reprezentativnim selekcijama, koje su sve u službi seniorskog rezultata. To im je donelo i Olimpijsko zlato u Londonu prošle godine, na prsima Zolnir Urške. A gde je naša strategija i sistem rada u kome se zna ko šta radi i za šta odgovara? Kod nas su i svi nacionalni treneri VD, kako bi bolje slušali „one“ koji odlučuju o svemu. Naš selektor se zaklanja za nekakav Stručni savet, za koji do juče nismo znali ni da postoji. Da Sportski direktor, Šujica Bogdan, prošle jeseni nije suspendovan, mi ne bi ni znali da taj „Savet“ postoji. Zna li neko ko sedi u tom Stručnom savetu i kakve su mu nadležnosti. Da li je neko dobio ijedno napisano slovo u vidu plana i programa rada neke selekcije, nekog borca…Šta „oni“ rade i za šta su odgovorni? Ko pravi kriterijume za reprezentativne nastupe? Ko je odredio ko će ići na ovaj Evropski šampionat, trener seniora Đurišić Andrija ili taj „savet“, ili neko treći? Ko je planirao pripreme, gde su bile i ko je pozvan na njih. Čuli smo da su bile neke „tajne“ pripreme od nekoliko dana u JK „Rekord“ ali ne znamo ko je sve na njih pozvan i ko je došao? Nekada je pokojni Draža organizovao pripreme po nekoliko meseci u Aranđelovcu, na Žabljaku ili na Visu, da bi stvorio reprezentaciju koja je u Lionu osvojila ekipnu bronzanu medalju. A „ovi“ sada nemaju mu..petlju ni da prijave reprezentaciju za ekipni nastup u Budimpešti. Da im neko ne bi prigovorio kada se ne ostvari plasman? Kao da neko od nas očekuje ekipni plasman? Ipak bi lepo bilo naći se u „start mašini“ sa punokrvnim reprezentacijama, pa makar i po principu „važno je učestvovati“. Od nečeg se mora početi…

Pošto je za to sada kasno umesto tog “početka” mi predlažemo da svi „ovi“ lepo podnesu ostavke, da se napravi vanredna izborna Skupština Saveza i da oni koji dobiju poverenje cele baze, zasuču rukave i prionu na ozbiljan, dugotrajan i mukotrpan posao.  Naravno ne mislimo da se bira po sadašnjem „ključu“, koji nas neće nigde odvesti, ali koji je najbolji za manipulacije ljudima. Svakome se ponešto da od funkcijica i to je recept za poslušnost i klimanje glavama. Oni koji su dobro radili, nemaju se čega bojati jer za njih će u svakom „normalnom“ sistemu biti mesta, ali oni što prodaju interes judoa u Srbiji, za neku mrvicu funkcije, treba da se zamisle šta rade. „Ovi“ ne bi mogli raditi ovo što rade i kako rade da nije „klimoglavaca“. Ne može klupski ili lični interes biti iznad Državnog, kao što je sada slučaj. Ne može se slobodna misao i nepristajanje na „klimanje glavom“ kažnjavati tako da se „odseče“ takmičar iz tog kluba iako je prvak Srbije, kao što se nama desilo sa Prgonjićem za ovaj šampionat. Ne može bilo čiji šef stručnog štaba poslati pitanje „zašto“ trojici članova Stručnog saveta i ostati uskraćen za odgovor. Makar i telefonski. Pa kada odlučujete (ako odlučujete) ko ide na Evropsko onda morate za to i odgovarati. Ili da sve svalimo na nejakog Andriju Đurišića, kao „inokosnog“ organa, jer se Stručni savet krije iza „kolektivne odgovornosti“. Ostavka je, između ostalog, časna odluka, samo treba imati malo časti. U sportu se traži rezultat i kada on izostane selector obično podnese ostavku ili bude smenjen. Upravo nešto slično imamo ovih dana u Rukometnom Savez Srbije. Ljudi nisu zadovoljni samo srebrom sa Evropskog prvenstva i selektor Vuković se povukao. Da li će neko „naš“ preuzeti odgovornost i povući se? Baš da vidimo.

Šta radi Upravni odbor nacionalnog Saveza? Čime se on bavi, o čemu odlučuje i za šta odgovara? Ko je video ijednu njihovu odluku o bilo čemu? Zašto se one „taje“ u kancelariji JSS. Šta radi generalni sekretar Saveza, o čemu odlučuje i za šta odgovara? U Sloveniji taj posao obavlja Franc Očko i veoma su vidljivi njegovi rezultati rada…  Pa gospodo „ovi“, sada izvolite na odgovornost, ili će ispasti da su takmičari sami krivi što se nisu bolje spremili za ovaj šampionat. Dosta je više skrivanja iza poneke kadetske ili juniorske medalje. Pa i ako koja zafali dovešćemo nekog iz Bosne ili Rusije. Možda nije na odmet razmisliti i o treneru Driton Kuki i njegovoj takmičarki Keljmendi Meljindi iz Peći, jer je to po Ustavu Srpska teritorija. Možda premijer Dačić bude mogao pomoći da se oni privole da prihvate naše državljanstvo i eto nam medalja, a ništa za nju nismo radili, kao što i ne radimo godinama.

Da li se neki klub koji godinama „proizvodi“ reprezentativce, a ne participira u vlasti kod „ovih“, seća neke pomoći Saveza u tom mukotrpnom poslu. Da li je iz Saveza dobio neki dinar, neki plan i program rada nacionalnih trenera. Ko te trenere predlaže? Ko ih bira? Kakvu oni referencu prilažu prilikom kandidature. Da li se odlučuje po stručnosti za taj posao ili po poslušnosti. Šta znači status VD? Zašto ti treneri, među kojima ima časnih ljudi, ne dignu glavu. Pa šta košta da košta. Kada se podigne glava obično se dalje vidi… Mislite da je piscu ovih redova lakše. Njegov klub ne može dobiti ni organizaciju nekog prvenstva Vojvodine ili Srbije, a kamoli šta više od toga. Njegovi takmičari se izbacuju iz reprezentacije samo da bi on zaćutao! Ali ne vredi, on je odlučio platiti bilo koju cenu danas, za bolje sutra, celog Srpskog Judoa. Valjda će mu se neko pridružiti u toj borbi, i na tom putu.

Možda će se i „zabrinuti“ potpisati pod svoje komentare i tako osloboditi nekoliko komentara koji su mu na čekanju u administraciji našeg sajta. Gde su bivši reprezentativci koji su godinama branili nacionalne boje. Šta je sa časnim sudijama kojima je judo na srcu a ne samo dnevnice…

Beočin, 28.04.2013. godine

Pripremio, Andrija Mumović


Kompletni rezultati u PDF formatu (za štampu)

 892 total views,  2 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *