SRBIJA IPAK BEZ MEDALJE NA SVETSKOM PRVENSTVU KADETA U MAJAMIJU/SAD

Objavljeno: 13 avgusta, 2013

Ni zadnjeg takmičarskog dana Srbija nije uspela da osvoji medalju na kadetskom šampionatu Sveta koji se održao u Miamiu u Americi od 08-11.08.2013. godine. Na tatamiju su bila i preostala naša dva predstavnika i to SARA TINTOR i FILIP ĐINOVIĆ.

Tintor Sara je nastupala u kategoriji do 70 kg, i obzirom na njen rejting na evropskoj rang listi (šesta) nadali smo se da nam ona, osvajanjem medalje, može spasiti čast u dalekoj Americi. No ona je izgubila već u prvom kolu od Ruskinje, Aleksandre Gimaletdinove, koja je odmah u sledećoj borbi izgubila od Bergerove iz Belgije, koja opet nije stigla dalje od sledeće borbe jer je i ona poražena od Marie Gahie iz Francuske. Francuskinja  je na kraju osvojila zlatnu medalju u ovoj kategoriji pobedivši u finalu Japanku, Enda Mako. Pošto nije ušla u prvih 8, Sara nije imala repesaž, i ostatak šampionata je morala pratiti sa tribina.

Đinović Filip je nastupao u kategoriji do 90 kg i nakon prve borbe, u kojoj je za samo par sekundi savladao Mongolskog predstavnika, Ganbold Boldnyama, bacivši ga za ipon na tehniku sumi-gaeshi. Trener reprezentacije, Munir Šabotić nije stigao ni da se dobro namesti na trenerskoj stolici a borba je već bila gotova. U drugom kolu Filipov protivnik je bio niko drugi do aktuelni prvak Evrope, Palian Karlen iz Rusije. Filip je takođe u prvom kontaktu probao i njemu da „proda“ sumi-gaeshi ali je to uradio nespretno i ostao u zahvatu do ipona. Palian je otišao dalje, i na kraju osvojio zlatnu medalju a Filip se pridružio Sari, i ostalim našim „orlićima“, na tribinama.

Šta reći posle ova četiri dana šampionata nego žaliti za medaljom kojoj je najbliža bila Tintor Tea, u kategoriji do 63 kg, trećeg takmičarskog dana. Njoj se zaista ništa ne može prigovoriti što se tiče želje i borbenosti ali valjda nam nije bilo suđeno da iz daleke Amerike u Srbiju donesemo bar jedno odličje.

Nesporno je da ova deca imaju kvalitet i potencijal i za ovakve medalje a šta se desilo na Olimpijadi mladih (EYOF) u Holandiji, i sada ovde u Miamiu, ostaće trenerima reprezentacije Šabotiću i Đukiću da dobro izanaliziraju kako bi se nedostatci otklonili u narednom periodu. Da li je promašena forma ovih dečaka i devojčica, motivacija ili šta drugo, zaista je tema za nacionalne trenere i Stručni savet JSS. Možda je smetala i činjenica da su ove godine imali tri velika šampionata u dva meseca (Evropsko, EYOF i Svetsko) i da su se posle dobrog nastupa na Evropskom „ispraznili“ pa ostale dve akcije samo „odradili“. Možda nisu svi trebali ići na sve akcije već ih je trebalo podeliti u dve grupe? Ko bi ga znao. Možda je problem što je selekciju i većinu priprema  muške  reprezentacije odradio trener Nurkić, a na šampionat ih vodio novopostavljeni trener reprezentacije, Šabotić? Skromno mislimo da nije trebalo vršiti smenu trenera pred ovako tri važna šampionata, već to obaviti posle ovih šampionata? Na ovako velikim takmičenjima o plasmanu odlučuju i nijanse koje novi trener nije stigao da upozna kod takmičara.

Zapazili smo da su u Americi bila tri trenera iz Srbije (Šabotić, Đukić i Trpković) i ne znamo kako su se dogovorili ko će koga voditi u borbama jer je recimo Trpković vodio svog klupskog takmičara Bunčić Strahinju, a nije vodio drugog svog takmičara, Majdov Nemanju, kojeg je vodio trener ženske selekcije Đukić? Da li su Šabotić i Trpković bili kažnjeni od strane dosta strogih sudija po tom pitanju, ne znamo dok se oni ne vrate i podnesu svoj stručni izveštaj iz Miamia. Možda su podcenili ulogu trenera pored strunjače, po fazonu nije važno ko će koga voditi, već je važno da neko ipak sedi na trenerskoj stolici… Možda su podcenili posao trenera tokom pripreme i zagrevanja takmičara za nastup, pre nego što dođu do tatamija… U tom periodu, obzirom na godine života ovih takmičara, treba rešavati njihove neke strahove, tremu, psihološke blokade i sl. i to treba videti u njihovom oku, u titraju jabučice u grlu, suvim usnama, jednom rečju „osetiti“ borca… Naravno treba kontrolisati i svoje emocije i dobro poznavati svakog borca ponaosob… Da pored Tee nije bio njen trener Đukić sumnjamo da bi pokazala koliko je pokazala…

Kada spomenusmo sudije moramo reći da su bili dosta dobri i korektni ali po našem ukusu prestrogi kada je reč o trenerima. U jednoj borbi Crnogorke,  Sunjević Ivane, protiv Tajpežanke Chang, simpatični brkica sudija kojem ne znamo ime, ne samo da je trenere oterao sa trenerskih stolica, nego ih je posle našao na tribinama, odakle su verovatno dovikivali svojim takmičarkama, i isterao ih i iz sale??? Čak ne znamo da li po sudijskim pravilima sudija ima pravo da po publici traži trenere i isteruje ih napolje..? No bilo kako bilo suđenje se može oceniti kao dosta dobro i nepristrasno. Da je bilo nepristrasno potvrđuje i činjenica da domaćin, Amerika, nije uzeo ni jednu jedinu medalju na ovom šampionatu, što je prava retkost u sličnim prilikama. Sa nama su podelili 30-to mesto u ukupnom plasmanu, sa osvojenim jednim petim i jednim sedmim mestom njihovih boraca.

Iako je izveštaj već dugačak evo još jedne zanimljive statistike kojom smo se danas bavili.

Kada saberemo sve rejtinge na evropskoj rang listi naših boraca dobijemo zbir od 137. Kada ga podelimo na 8 takmičara dobijemo prosek 17,12. Ako ih podelimo na muškarce i žene, muškarci bi imali 73:5=14,6 a žene 64:3=21,33.

Poređenja radi uzmimo Nemačku koja je na ovom šampionatu imala isti broj takmičara kao i Srbija. Njihov ukupan zbir rejtinga je 78:8=7,5. Dakle prosek im je duplo manji od našeg. Oni imaju jednu medalju (zlatnu) i još 5 plasmana a mi samo dva plasmana do 7-og mesta.

Iliuzmimo komšije Hrvate. Njihov zbir rejtinga je samo 17 pa kada ga podelimo na 4 takmičara, koliko su ih ovde imali, dobijemo prosek od 4,25. I oni su uzeli jednu medalju i imali još dva plasmana do 7-og mesta.

Zanimalo nas je da li ovi rejtig bodovi uopšte nešto znače pa smo nastavili da se bavimo statistikom. Izračunali smo da, od ukupno 64 medalje, koje su podeljene na ovom šampionatu, Evropa je osvojila 44. Od te 44 medalje samo su 4 osvojene od boraca čiji je rejting viši od 10-og mesta, a svih ostalih 40 medalja su uzeli takmičari koji su pozicionirani do 10-og mesta na evropskoj rang listi. Zaključak može biti da ovi bodovi ipak vrede i mogu dobro poslužiti našem Stručnom štabu  i nacionalnim trenerima u selektiranju reprezentacija. Drugim rečima, pripreme određene selekcije, za nastup na velikim šampionatima, moraju biti mnogo ranije isplanirane, i finansije obezbeđene, kako neko talentovano dete ne bi ostalo van praćenja međunarodnog programa (koji donosi rejting bodove), zbog besparice u njegovom klubu ili siromašnih roditelja…

I još bi mnogo ovoga imali pisati ali smo već dosadni pa koristimo priliku da još jednom čestitamo Tintor Tei i Majdov Nemanji,  na dobrim borbama i plasmanima, kao i njihovim trenerima i klubovima, ali i na strpljenju i istrajnosti našim vernim posetiocima klupskog sajta, koji im je bio na usluzi ovih nedelju dana.

Beočin, 12.08.2013. godine

Pripremio: Andrija Mumović

 984 total views,  1 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *