ŠABO NE LJUTI SE…

Objavljeno: 17 marta, 2014

 sabo

Posle mog komentara iz Zagreba, pod naslovom „Kud plovi ovaj brod“, gde sam na šaljiv način ispričao (ne)zgodu sa Šabotićevim pasošem pojavili su se „dušebrižnici“ koji na tome hoće nešto da ušićare pa koristim ovu priliku da mu se izvinim na toj mojoj nesmotrenosti i molim ga da mi oprosti. Šabotić je moj kućni prijatelj, koji mi sa porodicom dolazi na krsnu slavu, (a na slavu se ne zovu neprijatelji) i ne trebaju nama „mirovnjaci“ da nas mire, pošto nismo ni posvađani. Pošto mnogo putujemo po takmičenjima logično je da se događaju takve stvari, a ako je Šabi lakše, evo ispričaću i jednu za sebe.

Krenem ja pre dve godine u BIH i negde pre Šapca skontam da sam zaboravio pasoš u drugom odelu, koje sam planirao obući, pa sam ujutru promenio odluku. Okrenem auto na putu, pre mosta na Savi, i vratim se 50 km, do Sremske Kamenice. Uzmem pasoš i opet nazad ka Bosni. Dođem na granicu i vidim čovek ispred mene, iz  auta, dodaje pograničnom policajcu ličnu kartu. Tog momenta ukapiram da mi iz Srbije možemo prelaziti granicu i sa ličnom kartom (što sam i od ranije znao ali sam smetnuo sa uma) i nasmejem se sam sebi…Izvadim ličnu kartu i krenem da je, kroz otvoren prozor auta, dodam policajcu, i odjednom promenim odluku… Vratim ličnu kartu u novčanik i pružim zbunjenom policajcu pasoš. Kad sam već napravio 100 km više zbog njega pa neka ga, grdnog, bar overe…

Da u svojim komentarima ne štedim ni sebe može se videti i iz članka „Putešestvije u Grčku“ koji se može pročitati u arhivi starog sajta, iz aprila 2011. godine, a koje priča o (ne)zgodi kada sam privatnim automobilom vozio svoje takmičare na juniorski  EJU kup u Grčku, a kod kuće zaboravio saobraćajnu dozvolu i zeleni karton…

Ako se Šabo našao uvređen zbog ostalog dela članka „Kud plovi ovaj brod“, koji se odnosi na organizacviju putovanja i slab rezultat naših kadeta na EJU kupu u Zagrebu, onda nije razumeo poruku pisca, pa mu to sada moram pojasniti, jer strela nije bila uperena ka njemu. Zamislite organizaciju putovanja za Zagreb sa 26-toro dece, kojima ste i trener i vođa puta, a rezervacija hotela nije urađena na vreme, pa ih morate smestiti u tri hotela. Pošto je bio u dvojnoj ulozi (trener i vođa puta) Šabo je ujutru morao da budi decu u 6 sati, da ih ide sakupljati po  hotelima, da bi se vagali u oficijelnom hotelu. Neki skidaju kile, neki gladni pa ih treba vratiti u njihov hotel da doručkuju, a  takmičenje počinje u 9 sati, što znači da  u sali moraju biti već u 8 sati. Onda se sa autobusom probijaj kroz čitav grad do Sutinskih vrela gde je hala…Kad je sve to uspeo mora da je seo i odahnuo sit svega pa i takmičenja. I tako opet sutra dan. I onda „Mume“ traži rezultate…? A kako napraviti rezultate kad funkcioneri iz UO JSS nisu obezbedili ni bazične pripreme u januaru, kao prvo okupljanje i upoznavanje reprezentacije, a kamo li šta drugo. Onda, „u pet do 12“, Šabo organizuje vikend pripreme u Kanjiži, (o trošku klubova) da bar upozna decu, koja su tek pristigla iz pionira, kad ono cvrc… U kalendaru za taj vikend predviđeno prvenstvo Srbije za juniore na kojem nastupaju najbolji kadeti, koji bi trebali biti u Kanjiži… Kako postići rezultat kada, od plana i programa kadetske reprezentacije, koji je Šabo napisao i na sajt okačio na vreme, nije, i neće biti realizovano, ni pola…Ispada da su nacionalni treneri imenovani samo da budu dobre vođe puta jer na rezultate objektivno malo mogu uticati. Moj dragi Šabo, ljutio se ti ili ne ljutio, u tako si kolo ušao pa sad igraj…

Beočin, 17.03.2014. godine

Pripremio: Andrija Mumović

 1,976 total views,  1 views today

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *