KOMENTAR PRAVILNIKA O JUDO REPREZENTACIJAMA SRBIJE
Upravni odbor JSS je 09.05.2013. godine doneo Pravilnik o judo reprezentacijama Srbije i sutradan ga okačio na sajt JSS čime ga je učinio dostupnim svim klubovima i poslenicima u judo sportu, što je za svaku pohvalu. Ali nekoliko stvari nije za pohvalu!?
Prvo, nije za pohvalu način donošenja ovog veoma važnog dokumenta, koji ima svojih i dobrih i loših strana. Mislimo da je, zbog važnosti materije, prvo trebao biti okačen PREDLOG tog pravilnika kako bi svi klubovi mogli dati svoje primedbe i sugestije, a tek potom utvrditi konačan tekst dokumenta. Da je tako urađeno znali bi da je namera UO da se ova važna materija uobliči u Pravilnik, iskrena i u korist judoa. Ovako ostaje sumnja da je Pravilnik, donet samo da se legalizuju centri moći kakav su sada UO i Stručni Savet? Rekosmo da ima i dobrih i loših rešenja pa da ih prokomentarišemo, makar i sada, kada smo stavljeni pred „svršen čin“.
Šta je dobro:
-Dobro je to što je Savez preuzeo na sebe finansiranje svih reprezentativnih selekcija i kompletnu organizaciju putovanja svih reprezentativnih selekcija.
-Dobro je da je trenerima reprezentacija i drugim tehničkim licima obezbeđena naknada za taj rad i aktivnosti.
-Dobro je da će se sklapati ugovori sa trenerima i drugim tehničkim licima kako bi se tačno definisala njihova prava i dužnosti.
-Dobro je da će ubuduće Savez nabavljati jednoobraznu sportsku opremu (kimona, trenerke i sl) što će svakako doprineti imidžu reprezentacije.
Šta nije dobro:
-Nije dobro što će ovim rešenjima u Pravilniku, ODGOVORNOST za sportski uspeh ili neuspeh biti podeljena na mnogo faktora. (UO, Stručni savet i trenere), pa nećemo znati ko je podbacio. Prebacivaće se loptica iz jednog dvorišta u drugo, kao i do sada.
-Nije dobro da UO centralizuje moć i po stručnim pitanjima i da donosi konačne odluke o sastavu reprezentacije (na predlog Stručnog saveta), što znači da trener predloži jedan spisak, Stručni savet doda ili oduzme neke takmičare a posle isto to može da uradi i UO. Ko onda odgovara za rezultat te selekcije?
Upravni odbor ne sme da se meša u STRUČNA PITANJA, ako ima trenere i Stručni savet. On može samo da potvrdi njihove spiskove i dostavi ih dalje (EJU, OKS i sl).
-Nije dobro što u Upravnom odboru sede i treneri reprezentacija, ili njihovi roditelji, koji u konačnoj instanci odlučuju o recimo izveštajima trenera. Naprimer, treneri, juniorki Đukić i kadetkinja, Spasić, podnesu godišnji izveštaj o svom radu, a posle sede na Upravnom odboru JSS, kao članovi, i odlučuju da li je izveštaj dobar ili nije? Naravno da će odlučiti da je dobar. Ovde se radi o čistom „sukobu interesa“ i oni se moraju odreći jedne funkcije. Korektno je da, Ili da ostanu treneri i da odstupe iz UO ili da ostanu članovi UO a da odstupe od funkcije trenera. Naravno protiv njih nemamo ništa lično.
Isto to važi i za članove Stručnog saveta, (za koji još ne znamo u kom je sastavu i koje su mu nadležnosti pa samo pretpostavljamo). Ne mogu biti i u Savetu i u Upravnom odboru, koji daje konačnu ocenu o njihovom radu i izveštajima? Šta je to nego sukob interesa?
-Nije dobro da su klupski treneri potpuno izopšteni iz poslova vođenja svojih takmičara i sekundiranja pored strunjače, jer su oni stvorili te takmičare do nivoa reprezentativca. Kada su oni u situaciji da budu na takmičenju nije dobro da takmičara vodi nacionalni trener koji ga jedva poznaje. Pretpostavimo da su oba trenera na takmičenju i da je na strunjači, pionir, kadet pa i junior. Trener reprezentacije sedi na stolici pored strunjače i daje savete u toku „matea“ a klupski trener sedi u blizini strunjače, na tribini, i viče takmičaru šta da radi. Koga će on slušati?? Tvrdimo da će slušati klupskog trenera i da će ga saveti trenera reprezentacije samo zbunjivati. I šta ćemo dobiti? Zbunjeno dete na strunjači, što će svakako uticati na neka njegova rešenja, pa i konačan ishod borbi. Ako izgubi, dete-reprezentativac će se vaditi da nije znao čije savete da sluša, trener reprezentacije će reći da ga takmičar nije poslušao pa je izgubio, što će isto reći i klupski trener?
Francuzi i mnoge druge države, su to rešili tako da svaki klupski trener vodi svog takmičara pored strunjače a trener reprezentacije uskače samo kada nije klupski trener prisutan ili kada mu dva borca rade istovremeno na dve strunjače. Sa ovakvim rešenjem se tačno zna ko koga sluša i ko je odgovoran za uspeh ili neuspeh. Treneri se oko toga moraju dogovoriti pre nego što počnu borbe.
(naravno edukacija i ostručavanje klupskih trenera je drugi par rukavica i preko je potrebno, pogotovo trenera iz klubova koji godinama stvaraju reprezentativce. U ovom poslu treba da učestvuje Stručni savet ali i trenerska organizacija.)
-Nije dobro (a to čitamo između redova) da se reprezentacije svedu na samo par takmičara i da se tako napravi veliki jaz između kvaliteta prva dva- tri i ostalih takmičara. Pretpostavimo, ne daj Bože, da nam se ovi najbolji teže povrede, a ostali nisu ni približno u kvalitetu i formi, pa ćemo ostati bez selekcije.
-Nije dobro što pravilnik nije doneo KRITERIJUME za nastupe u međunarodnom programu kako bi se znalo ko ima „normu“ a ko ne. To nije dobro ostaviti svakom treneru u nadležnost jer bi sa odlaskom nekog trenera otišli i njegovi kriterijumi? Nije problem da ih oni predlože i da se o njima povede šira rasprava do konačnog oblika koji mora uobličiti Stručni savet.
Beočin, 13.05.2013. godine
Pripremio: Andrija Mumović
Preuzmite u PDF formatu (za štampu).
1,031 total views, 1 views today
