SPARTAKOVA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO DR OBADOV SLAVKU

Objavljeno: новембар 28, 2012

Dana, 28.11.2012. godine u 14 h. u hotelu NORCEV na Iričkom Vencu, u organizaciji Sportskog Saveza Vojvodine, održana je svečanost dodele najvećeg sportskog priznanja Vojvodine, „Spartakova nagrada“. Pored dobitnika u kategoriji sportista, trenera, klubova i kategorija, nagradu za „životno delo“ dobio je naš proslavljeni džudista, dr SLAVKO OBADOV.

OI Montreal 1976.

Komisija koju sačinjava UO SSV bila je jednoglasna u odluci da ovogodišnji laureat za najprestižnije priznanje bude dr Obadov koji slavi i jubilej „50 godina u judou“. Da podsetimo da je Slavko, na olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine, osvojio bronzanu medalju i tako se upisao u legende jugoslovenskog sporta. Posle njega medalju je osvojio još samo Radomir Kovačević i to u Moskvi 1980. godine a nakon njih više niko od naših džudista nije segnuo u olipmpijske visine. Naravno pored toga Slavko je osvojio sedam evropskih i više mediteranskih i balkanskih medalja, a 13 puta je bio i seniorski prvak Države u pojedinačnoj konkurenciji. Sa „Slavijom“ je bio i tri puta ekipni prvak Države. Više puta od njega, na državnom tronu, bio je samo Dano Pantić, sa 15 pojedinačnih titula.  Iza njih dvojice, na večitoj listi,  je naš takmičar, Mitar Milinković-Cuki, sa 10 pojedinačnih seniorskih titula.

Mediteranske Igre Split 1979.

Pored takmičarskih rezultata Slavko se istakao i u trenerskom radu, pogotovo sa sjajnom generacijom džudista „Mladosti“ iz Novog Sada, koje je uveo i u Prvu ligu Jugoslavije. Bio je trener   nacionalne reprezentacije Jugoslavije kada je osvojena bronzana medalja na ekipnom Šampionatu Evrope, održanom u Novom Sadu, 1986. godine.

Pet godina je bio i selektor reprezentacije Jugoslavije a posebno uspešna godina mu je bila 1990. kada su naši juniori na prvenstvu Evrope u Ankari, osvojili 4 evropske medalje. Među njima je tada bio i naš Cuki, koji je u kategoriji preko 95 kg. osvojio bronzanu medalju.

Čast nam je da je Slavko radio kao trener i u „Cementu“, gde je proveo 3,5 godine. Angažovan je u septembru 1995. godine za pripremu Milinkovića za učešće na Olimpijskim igrama u u Atlanti, 1996. godine, ali je kod nas ostao do 24.03.1999. godine, nesebično pomažući u trenažnom radu našim trenerima. U ovom  periodu zabeležili  smo odlične sportske rezultate, posebno u kategoriji  seniora.

Bajčetić, Lučić, Žuvela i Obadov

Ponikao je, i svetsku slavu stekao, u judo klubu „Slavija“ iz Novog Sada, sa kojom je stigao i do finala Kupa šampiona Evrope zajedno sa trenerom Mihailović Svetozarom-Dražom i klupskim drugovima, Antić Igorom, Otić Aleksandrom, Čihi Janošom, Buljčik Pavlom, Juhas Jožefom, Šućak Borom, Sikirić Slavkom, Kušić Rajkom, Bajčetićem Pavlom, Kovačević Radomirom i Lučić Momirom. Pored ove srebrne medalje ova generacija „Slavije“ je još dva puta stizala do trećeg mesta u Evropi.

Deset godina pre ove medalje Slavko je, ali sada kao takmičar, na ekipnom prvenstvu Evrope u Francuskom  Lionu, 1975. godine, takođe osvojio bronzanu medalju. Sa njim u reprezentaciji su tada bili, Topolčnik, Vidmajer,  Mijalković, Spaček, Žuvela, Bajčetić i Lučić . Trener reprezentacije je bio Draža Mihajlović.

Kao trener je nekoliko godina radio i u novosadskom „Partizanu“.

Pored takmičarskih i trenerskih uspeha, Slavko je uspeo završiti Fakultet fizičke kulture u Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao. Danas radi na ovom fakultetu kao redovni profesor i šef katedre za borilačke sportove, pomažući mnogim našim trenerima da se edukuju i ostruče za ovaj vrlo važan, zahtevan i težak posao u džudou.

U prošlom olimpijskom ciklusu obavljao je funkciju Predsednika judo Saveza Vojvodine i Predsednika Skupštine Judo Saveza Srbije. U tom periodu bio je član Predsedništva i predsednik sportske komisije Olimpijskog komiteta Srbije.

Sa životnom saputnicom, Sekom,  rodio je kćerku Ženju i sina Igora koji  su im podarili 4 unučeta. Luku, Sanju, Miu i Ninu.

Zaista je nemoguće opisati ceo Slavkov 50-to godišnji  životni i sportski „opus“ za koji je više nego zaslužio Spartakovu nagradu  za „životno delo“. Prava nagrada za pravu sportsku legendu.

 

Beočin, 28.11.2012. godine

Pripremio, Andrija Mumović

 3,849 total views,  1 views today

One Comment

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *